За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 18. 4. 2024, Хелас џурнал: Улазак Косова у Савет Европе злочин над српским и грчким народом
Подршком пријему тзв. Косова у Савет Европе, грчки посланици у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) подржавају кршење међународног права и противрече свим европским принципима о једнакости и поштовању мањина, преноси грчки лист „Хелас џурнал”. Према писању професора на Демокритовом универзитету у Тракији Јоргоса Павлоса за тај лист, ако за месец…
Искра, 11. 04. 2024, Владимир Умељић: Сребреница, (не)право и (не)морал
РТРС, Глас Српске, СРНА, 15. 4. 2024, Иванишевић: Чињеницама напасти фалсификат у Генералној скупштини
Представник Србије пред Генералном скупштином УН, када се тамо буде расправљало о резолуцији о Сребреници, не треба да износи никакву одбрану већ само чињеничну истину, нити да пристане на формулацију да се тамо десио „мега злочин“ над Бошњацима, јер је све брутална лаж, рекао је Срни директор Института за истраживање…
РТС, 7. 4. 20204, Aкадемик Василије Крестић: Србији треба Резолуција о злочинима у НДХ
Поводом иницијативе крајишких удружења која су овог викенда званично почела прикупљање потписа у Београду за подршку Резолуцији о геноциду у НДХ, академик историчар Василије Крестић оценио је да предлог резолуције „иде оним путем којим српски народ треба да иде“. Василије Крестић је у изјави за Радио Београд рекао да је…
Вечерње новости, 3. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Објаву рата Србији влада Аустроугарске послала је обичном поштом [из Архиве]
После победа у балканским ратовима мир је кратко трајао. Иако економски и војно истрошена, Србија је била приморана да прихвати сукоб са моћном Аустроугарском царевином који је убрзо прерастао у Први светски рат. Мала Србија стајала је на путу огромној царевини ка испуњењу њеног деценијског циља – пробоја на исток.…
СРНА, 16. 2. 2024, Боснић: Потпишимо петицију за Резолуцију о геноциду над Србима у НДХ [Иницијатива]
Покрет Срба Крајишника позвао је све држављане Србије да се одазову потписивању петиције да у парламенту Србије буде донесена резолуција о усташком геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/ како би коначно била исправљена вишедеценијска неправда према страдалима и спријечен све отворенији ревизионизам. Онлајн петицију под називом „Петиција…
Погледи, 14. 4. 2023, Милосав Самарџић: Крвави Васкрс 1944. [Видео]
Није сваки Васкрс дочекан у миру, Васкс 1944. године је дочекан под бомбама у тужним и трагичним догађајима јер су комунисти навели савезничке авионе да бомбардују највеће српске градове. Зашто су Западни савезници 1944. године бомбардовали Београд, Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Бањалуку, Подгорицу… по тепих систему? Ко је тражио бомбардовања?…
АТВ, Срна, 10. 4. 2021, Сребреница је омча над српским вратом јер се ћути о покољу над Србима
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је за Срну да и најновија дешавања у Црној Гори доказују да Сребреница виси као стална омча изнад српског врата, јер су и многи српски политичари прећутали покољ властитог народа у Сребреници и прихватили „чињенице силе“ о наводном…
СРНА, 24. 04. 2024, Марица Мирић коју су силовали и убили Албанци сахрањена у порти Пећке Патријаршије
Тијело Српкиње Марице Мирић, коју су Албанци силовали и заклали на Косову и Метохији 1999. године, а чију је фотографију на сједници Савјета безбједности УН показао предсједник Србије Александар Вучић, у манастир Пећка патријаршија донио је блаженопочивши митрополит Амфилохије, након што су му италијански официри јавили да се то десило.…
Глас Српске, 24. 4. 2024, На све начине затиру траг Србима
Мијењање топонима у Крајини саставни је дио геноцида кроз етапно брисање трагова постојања Срба на територијама са којих су прогнани, а примјер је личко село код Оточца – Српско Поље чији је назив данас Хрватско Поље, рекао је предсједник Покрета Срба Крајишника из Београда Миле Боснић. – Српско Поље, које…
СРНА, 24. 4. 2024, Бибић: У свијету лаж и даље царује, док истину закопавају у дубину [Мапа]
Милојка Бибић, свједок покоља муслиманских снага над Србима у сребреничком селу Подравање у којем је изгубила четири члана породице, истакла је да Запад штити починиоце злочина над Србима и хоће да забрани изношење истине наметањем резолуције о Сребреници, те тако испише историју на свој хегемонистички начин. Бибићева, која се 24.…
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива. Други српски…