За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИСКРА, 28. 2. 2025, Владимир Умељић: Не дај се Миле или – Додика у Хаг!
Бошњачки судови су очигледно остали заглављени у времену Алије Изетбеговића, ту има и носталгије и летаргије, али и опасно провокативних ратних таламбаса, као и жеље да се патолошка мржња према свему српском коначно финализује њиховом анихилизацијом. И – они имају један велики узор, то је онај несрећни Хашки трибунал за…
e-Veritas, 18. 2. 2025, Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘
Поштовани, Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо…
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих Покрет „Ми – Снага народа“ Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о…
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве. Њих је у професоровој евиденцији у… Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
РТС, 25.2.2017, Др Божица Младеновић: Топлички устанак – Нема живота без слободе
Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.…
Политика, 25. 3. 2025, Слободан Чикарић: Усташки геноцид над Србима дубичке општине
Немачки „Иберменш” (Хитлер) кренуо је са великом војном армадом на Русију 1941. године („Дранг нах Остен”). Једним краком спустио се на Балканско полуострво после, чега су се створиле мале квислиншке наци-фашистичке државе. Једна од првих је била Независна Држава Хрватска (НДХ). Хрватски наци-фашисти (усташе) почели су свој крвави пир у… Искра, 25. 3. 2025, Владимир Умељић: Нови светски поредак и ‘Српско питање’
Нови светски поредак лагано добија контуре (и садржину), но до сада је само једно јасно – Запад ће барем привремено морати да одустане од опасне утопије једне апсолутне владавине читавим светом. Да ли су, међутим, они српски колумнисти и аналитичари заиста у праву, када нагињу ка потенцираном оптимизму, малтене до… Политика, 23. 3. 2025, Исповест дечака који је побегао усташама
Василије Каран, најстарији писац са Козаре, живо се сећа како је 1942. углавном сам преживљавао, памти џелате али и добре људе у страшним временима Козарска Дубица – У 54 књиге Василије Каран, најстарији песник и приповедач Козаре, исписао је хиљаде страница о овој планини овенчаној славом, обележеној крвљу, страдањем њеног…
Стање ствари, 25. 3. 2025, Филип Живановић [ФБ]: НАТО агресија очима једног седмогодишњака
Сећам се да смо тада били сами против свих. Сећам се да смо издржали. Сећам се и не заборављам. Не заборављам да смо тада били прави, да смо били сила, да смо сви били војска Невероватно је како је читава једна година одрастања, тада седмогодишњака, стала у тих 78 дана.…
РТ Балкан, 13. 3. 2025, Миломир Степић: Стратегија за тридесетогодишњице
Поводом „случаја Сребреница“ биће то можда последњи, али опасан трзај припадника америчке „мочваре“ који су на промуслиманском ангажману изградили каријере, као и садашњих лидера ЕУ – укључујући и особу која себе сматра високим представником – који све више тону у процеп настао са новим руско-америчким односима Епохалне, фундаменталне глобалне „тектонске… Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју
Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6. 11. 2024, Отворена изложба о Тимочанима у Сарајеву 1918. године
Државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић отворио је вечерас на Палама изложбу архивских докумената под називом Тимочани у Сарајеву 1918. посвећену ослобођењу Сарајева у Првом свјетском рату и војницима 14. пјешадијског пука Тимочке дивизије који су 6. новембра 1918. године донијели слободу овом граду.
Аутори изложбе су директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић и Никола Милутиновић из Историјског архива „Тимочка крајина“.
Мастиловић је истакао да је 6. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у новијој историји срп[...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
![Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13472-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео
У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато?
Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а к[...]
![Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26885-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано
Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор свуда је интензивно ширио пропаганду да су заузети крајеви Србије, у ствари, ослобођене бугарске западне покрајине. „Србија је заувек нестала као држава и у тим крајевима уопште нема Срба, него ту живе србизовани стари Бугари“ - била је основна премиса у сви[...]
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину.
- Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције нијеми су на ове злочине, што је поражавајуће. Свједочимо да је веома мало правосудних процеса завршено када је ријеч о српским жртвама - рекао је Нуждић новинарим[...]
