Акција „Новости“: Држава мора да се одужи свим жртвама

Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 19. фебруар 2013.

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до ”Олује” (7)

• Милићевић: Споменик подићи на задужбинарској основи.
• Хиљаде читалаца подржава идеју Матановића и “Новости”

Довољно је рећи: коначно! Благодарећи “Вечерњим новостима” Срби ће, напокон, подићи споменик страдалницима, знаним и незнаним, од Јасеновца до “Олује” и помоћи свима нама да се над сенима историје и неправде искупимо за вишедеценијски заборав свих жртава геноцида.

Ово је само један од хиљаде коментара наших читалаца, који из дана у дан подржавају акцију „Вечерњих новости“, коју је иницирао наш прослављени шаховски велемајстор Александар Матановић. Јављају се читаоци и из земље и из расејања. Пишу нам појединци, организације и групе, моле и подстичу да „одлучно станемо пред државу и политичаре и не посустанемо ни пред једном бирократском препреком“. Јер, како стоји у једном писму, „споменик скроман по изгледу, а велелепан по значењу мора што пре да засија пред нашим очима“. Да буде путоказ, симбол и опомена!

– И ми, Срби у расејању, са великом захвалношћу пратимо ову акцију – каже Милоје Милићевић, председник Управног одбора Фонда дијаспоре за матицу. – Подизање српског меморијалног центра посвећеног жртвама гноцида, насушна је потреба за коју се и ми, који смо далеко од отаџбине, деценијама залажемо. На то нас обавезују стотине хиљада страдалника, од Јасеновца, Јадовна, Петриње, Прибиловаца, Кордуна и безброј других јама и мучилишта у Хрватској, Босни и Херцеговини која су грубо оскрнављена и налазе се ван граница наше матице.

Милићевић каже да наше расејање са својом матицом „на задужбинарској основи требало би да подигне Српски меморијал у престоном Београду“. Била би то, тврди, велелепна зграда коју би назвали Српски дом.

– То су за своје страдалнике учинили Јевреји у Јерусалиму и Јермени у Јеревану – каже Милићевић.

– Српски меморијал би требало да настане на истакнутој локацији, на Калемегдану, са погледом на ушће Саве у Дунав, можда на месту где је некада била Народна библиотека, коју су немачки фашисти априла 1941. уништили. У Српском дому, тако би се сусретали ми из расејања са матицом. Била би то наша родитељска кућа у којој би био смештен и документациони центар Српског меморијала. Српски меморијал и Српски дом би били, и остали трајни чувари нашег снажно пољуљаног националног идентитета и поноса.

ПУТ БЕЗ ПОВРАТКА

На територији Србије највећи логор је био Бањица, који је под управом Специјалне полиције квислиншке владе Милана Недића формирао немачки Гестапо и у коме је ликвидирано око 80.000 људи. Кроз логор „Старо сајмиште“, који се налазио на територији тадашње НДХ, прошло је око 100.000 људи. Од тога је у самом логору уморено 20.000, највише Јевреја, а још толико на стратиштима око града. Више од 50.000 људи одведено је на пут без повратка у логоре смрти Бањица, Трепча, Јасеновац и даље у Норвешку, Грчку, Немачку, Пољску и Аустрију.

Подршка нашој акцији стиже и 4.000 Крајишника. Миле Боснић, председник Удружења Крајишника у Србији, каже да свих 14 њихових одбора здушно подржава ову величанствену акцију уверени да ће споменик ускоро “засијати” као симбол и опомена да се злочин никад не понови.

– Споменик жртвама је морални дуг према мртвим прецима којих као да се стидимо – каже Боснић који је у претходном рату изгубио 20 чланова најуже породице. – Ми смо једини народ на свету који није на достојанствен начин одао пошту страдалницима у НДХ. Споменик је прилика да исправимо историјску неправду и са поносом погледамо нашој деци у очи.

У трокњижју о геноциду над Србима Кордуна које Боснић пише, између осталог, биће и прича о Савића пећини крај Цетинграда, у којој су усташе убиле 78 жена и деце.

– У јамама Кордуна, само од 1941-45. године, остало је више од 30.000 Срба – каже Боснић. – Изнад многих данас расте кукуруз… Само у општини Слуњ од 26,5 хиљада Срба, колико их је ту живело, побијена је половина. Исто се догодило и у Војнићу, Вргин Мосту… Кордун, иако антифашистички, најстрадалнији је крај на Балкану. Тамо усташе нису клале из одмазде, него из мржње.

Академик Светомир Стожинић:
ИДЕЈА ДОСТОЈНА ДИВЉЕЊА

У име више стотина чланова Удружења “Косово” и, уверен сам, свих милион Срба који воде порекло са Косова и Метохије, подржавам ову величанствену акцију “Вечерњих новости”. Већ сама иницијатива да се подигне споменик жртвама геноцида достојна је сваког нашег дивљења. Држава мора да стане иза овако значајног пројекта и на достојанствен начин одбрани страдалнике од незаборава.

Адем Зилкић, Реис-Ул-улема ИЗС:
ОСУДИТИ СВАКИ ЗЛОЧИН

Ислам као вера не заговара подизање било каквих надгробних обележја, или споменика. Цивилизацијски, људски гледано врло је важно да се на сваки начин па и оваквом акцијом истакне невиност и жртва а осуди зло, злочин, неправда. Ако се зло не може на време спречити оно мора заувек бити осуђено и за долазаће генерације доказано зарад вредности живота, достојанства човека и потребе мира и слободе.

Професор др Миодраг Зечевић:
ДА СЕ ЗЛО НЕ ПОНОВИ

За мене је сваки споменик историјска белешка о догађајима у једном времену. Такав би требало да буде и овај споменик жртвама геноцида. Да одражава стварно и објективно, без пристрасности. Мислим да мора да има и неку уметничку вредност, да се не претвори у меморијално-гробљански комплекс. Ипак, најважнија његова порука је да се зло које се догодило више не понови.