Акција „Новости“: И жртве нас окупљају

Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 18. фебруар 2013.

Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олује”.

• Матановић: Помоћи ће и град и држава.
• Јовановић: Немамо права на заборав

Хрватски усташки логор Јасеновац, јужна капија логора III, Циглана Фото: Архива

Акција “Вечерњих новости” прихваћена је са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олује”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут – каже наш прослављени шаховски велемајстор Александар Матановић, творац идеје да се од заборава отргну сви невини страдалници, од Јасеновца до “Олује”.

– Реч сећање требало би да одјекне – каже Матановић. – Ако споменика не би било, тврдиће да није било геноцида.

Матановић је уверен да ће помоћи и град Београд и држава, али изнад свега је важно да помогну људи добре воље из земље и расејања.

– Симболично. Својим гласом. Да нас буде што више. И жртве геноцида својим изгубљеним животима помажу да се окупимо. Да одужимо дуг и ради сопствене будућности. Први корак је учињен, пут је отворен. Од оних који могу и желе да допринесу треба да буду осмишљени следећи кораци – каже Матановић.

– Величина и одговорност историјских народа огледа се и у односу према сопственој историји, у првом реду, у односу према жртвама за слободу и достојанство, као универзалним људским вредностима – каже дипломата Живадин Јовановић, председник Београдског форума. – Иницијатива за споменик српским жртвама геноцида управо је израз те одговорности и заслужује најширу подршку.

Нико нема права да, из било којих разлога, допушта – заборав. Било да то чини директно или индиректно, тако умањује жртве, а Срби су међу европским народима који су скупо платили заједничке идеале слободе и напретка у миру.

– Није само реч о доприносу људским и цивилизацијским идеалима – каже Јовановић. – У темеље свих важних европских и светских институција и интеграција насталих после Првог и Другог светског рата, уграђене су и огромне жртве и неизмеран допринос српског народа.

Геноцид над српским народом током светских сукоба, настављен последње две деценије 20. века, свакако је без преседана, како по размерама тако и по дужини трајања. Јовановић истиче да се иницијатива “Вечерњих новости” практично поклапа са предлогом Савета сабора дијаспора матица и Београдског форума за свет равноправних о изградњи меморијала слободе, који би био и споменик свим жртвама српског народа у борби за слободу и центар за проучавање његове историје.

Јосеф Леви, амбасадор Израела:
Избећи политизацију

– Незамисливи злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима, нажалост, нису довољно присутни у међународној свести. Нису довољно познати ни у јеврејском свету. У потпуности подржавам свако разумно и морално обележје у знак сећања на жртве хрватског пронацистичког режима током Другог светског рата.

Почињени злочини морају бити ваљано документовани и сачувани од заборава. Као Јеврејин и као амбасадор државе Израел, сматрам да је важно избећи сваку политизацију и поређење злочина почињених током Другог светског рата са трагедијама током деведесетих година.

Радомир Поповић, свештеник:
Речи опомене

– Наша је обавеза да се обележе стратишта, сва места мучеништва оних који су пострадали. Још је у древној цркви слављен спомен њихових страдања. Везано за наше прилике, видимо да се у историји све понавља, па и убијања недужних.

Сећам се речи патријарха Павла после обиласка херцеговачких јама: “Кад би ме сад питали да ли да будем жртва или онај који убија, изабрао бих ово прво.” Као опомена звуче и речи светог Јустина, мученика и филозофа, који је као образован хришћанин страдао у 2. веку: “Ви нас можете убити, али нас не можете победити”. Тиме је све речено.

Душан Ковачевић, драмски писац:
Злочин не застарева

– Акција је помињана неколико пута у последњих двадесетак година, било као иницијатива појединаца или организација. Тај споменик је морао бити подигнут давно! Као место опомене и подсећања да злочин не застарева. То понављамо стално, али се не придржавамо. Ако не можемо да казнимо злочинце, можемо да спасемо оне који су страдали. Можда посебан део приче о злочину је оно о чему говорим често: то је злочин ослободилаца који су улазећи у многе наше градове побили, сумња се, око 100.000 људи, од којих је пописано свега 40.000 њихових имена и презимена.