Политика, 10.12.2024, Саво Штрбац: Над ким (ни)је почињен геноцид у Јасеновцу

Саво Штрбац, експерт на суђењу Хрватска vs Србија vs Хрватска, сала Међународног суда правде, Хаг Фото: ДИЦ Веритас

Медији из Београда и региона прошле недеље су, с бомбастичним насловима, објавили вест да је на другом годишњем заседању Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), које се одржава у Лондону, шеф званичне делегације Хрватске Сара Лустиг, одговарајући на директно питање, наводно рекла “да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима”.

О томе што је тачно у Лондону изречено, од владе и/или Министарства вањских послова Хрватске, као ни од Саре Лустиг, до писања овог текста (у недељу) није било никаквог јавног реаговања, али је истог дана саопштењем реаговало вођство ИХРА, које “осуђује цурење нетачних информација из расправе о бившем логору Јасеновац”, уз критику особе “од које је процурила ова информација” и “извињење шефици хрватске делегације због неправедног третмана који је имала”.

Колико год желео да је та вест била истинита, чим сам је прочитао био сам скептичан кад је реч о значају који су јој српски медији придавали, тим више што је кључна реченица “да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима” у себи садржавала контрадикторност, посебно за нас који смо пажљиво пратили дешавања у Хрватској за време њеног председавања ИХРА од марта 2023. до марта 2024.

Путујућа изложба “Неки су били сусједи” Музеја Холокауста из Вашингтона требало је да буде одржана у Загребу крајем новембра 2023. у оквиру хрватског председања ИХРА. Хрватски партнери – стручњаци из Јавне установе Спомен подручја (ЈУСП) Јасеновац и Хрватског повијесног музеја – у јуну 2023. добили су зададак да креирају изложбеног текста о злочиначкој политици НДХ према Јеврејима и другим народима. У првој верзији њиховог предлога написали су: “По узору на нацисте, усташки је режим одмах по преузимању власти успоставио правни оквир и донио расне законе уперене против Јевреја, с циљем решавања тзв. јеврејског питања и стварања етнички чисте хрватске државе. Тај је подухват подразумевао уклањање оних који су били проглашени непоћуднима, међу којима су, осим Јевреја и Рома, били и бројни Срби, чији је прогон био својствен само НДХ”.

Пошто је ова изложба конципирана тако да се у свакој гостујућој држави што прецизније опишу размере страдања народа који су били циљане жртве квислиншких режима, Американци су хрватским колегама сугерисали уврштавање “геноцидних политика” према Ромима и Србима. Како је то у том тренутку био и доминантни став ЈУСП Јасеновац и његових запослених, партнера у постављању изложбе, хрватски стручњаци су то и учинили убацивши следећу реченицу: “Током четири године њезина постојања, Независном Државом Хрватском владао је усташки покрет и његов вођа (поглавник) Анте Павелић. Усташе су преузели неке идеолошке принципе од нацистичке Немачке, ослањајући се на расне законе који су били основа за прогон Јевреја и Рома. Геноцидна политика увелико је била усмерена према Србима, а прогон се проширио и на политичке противнике режима: антифашисте и комунисте”.

Након што су у изложбу уврштене “геноцидне политике” над Србима, представница хрватског Министарства културе и медија Дубравка Ђурић Немец, иначе саветница министарке Нине Обуљен Коржинек, 17. октобра 2023. најавила је независне рецензенте, не спомињући њихова имена, који неће цензурисати текст изложбе већ ће само проверити фактографске нетачности.

У тексту који су непознати хрватски стручњаци (ипак) ревидирали, најважније њихове примедбе биле су посвећене спречавању намере да се “геноцидне политике” усташа ставе у исту реченицу са Србима.

На уводном плакату, где је писало да је усташки “режим здушно суделовао у прогону својег јеврејског становништва, али и Срба и Рома”, рецезенти су написали да је усташки “режим прогонио и друге, не само наведене” и предложили нову реченицу: “Власти НДХ су, осим Јевреја, спроводиле Самударипен (геноцид над Ромима), масовна убиства и државни терор над Србима те прогон политичких неистомишљеника. У НДХ се распламсао и грађански рат који је однио бројне жртве свих националности”.

Неименовани рецензенти као фактографски нетачну оценили су и тврдњу да је НДХ имала циљ створити “етнички чисту хрватску државу” уклањањем “оних који су били проглашени непоћуднима – Јевреји, као и Роми” и насртајем “на своје бројно српско становништво, чији је прогон био својствен НДХ”. Нападајући ову тврдњу, поставили су питање “како би то створили етнички чисту државу уз многобројну немачку заједницу коју очито нису канили протеривати и похрваћивати” и из тога извукли закључак да је “ова експлицитна тврдња мало неутемељена”. За последњи део наведене реченице, према којем је прогон Срба био “својствен НДХ”, написали су: “И друге су државе имале групе, друштва и националности које су биле извргнуте терору режима тако да ово није потребно истицати”.

Након што су примили нову верзију изложбеног текста, амерички партнери су у њега вратили већину раније изнесених ставова, позивајући се на ЈУСП Јасеновац, који годинама у свом раду отворено пише о усташком геноциду над Србима.

Предвођени Матеом Брстило Решетар, координаторком целе операције, Хрвати, по саветима рецензената, опет мењају америчке промене: “Тврдња о томе да је прогон Срба у НДХ био ‘јединствен за НДХ’ је софизам. Сваки режим попут усташког имао је уз Јевреје и Роме још и неког другог кога је прогонио, било да је била реч о политичким, друштвеним, верским или етничким групама”, с констатацијом да је “страдање Срба недвојбено било масовно, но постоје значајне разлике у односу на страдање прво споменуте две групе”. Они нису прогоњени на темељу расних закона. Уз бројне страшне примере страдања целих заједница, постоје и примери бројних места НДХ у којима није било значајнијег прогона Срба због тога што су били Срби”.

Американци су брзо схватили да њихови партнери у изради изложбе заправо немају проблем ни с чим осим с “геноцидним политикама” према Србима. То су и отворено констатовали, позивајући се опет на ЈУСП Јасеновац и њихово вишегодишње навођење спорног геноцида на званичним мрежним страницама. Хрватска страна је узвратила да на мрежним страницама ЈУСП-а Јасеновац има “грешака”.

Након три или четири америчка убацивања и хрватска избацивања “геноцидних политика” над Србима, хрватска је страна доставила текст у којем је ставила тај појам, али без иједног народа у наставку реченице, образлажући тај нови наратив тврдњом да је “у најбољем интересу наших земаља” наводити страдале народе без правних категорија, попут геноцида.

“Будући да амерички партнери из Музеја Холокауста у Вашингтону наводно нису желели да пристану на такве инфантилне подвале гарниране проусташким негационизмом, Брстило Решетар их је обавестила да је боље одгодити изложбу, истичући да је пуно већи приоритет из Загреба осудити Хамасов напад на Израел 7. октобра. Тако је и било”, наводи се у тексту “Како негирати геноцид” аутора Хрвоја Шимичевића, објављеном 20. јула 2024. на порталу загребачких (српских) “Новости”, које су и дошле у посед комплетне преписке између америчких и хрватских партнера на организовању поменуте изложбе.

“Геноцидне политике” над Србима тако су на крају проглашене “грешком”, која ће у мају 2024. довести до оставке директора ЈУСП-а Јасеновац Иве Пејаковића, који није хтео да суделује у државном негирању усташког геноцида над Србима.

Знајући позадину одлагања изложбе “Неки су били сусједи” у Загребу за време хрватског председања ИХРА, у којој је Сара Лустиг била коопредседница, а имајући у виду да је она и саветница хрватског премијера Пленковића о питањима Холокауста и да је од 2. септембра и в.д. директора ЈУСУП-а Јасеновац, то су разлози због којих сам од почетка био веома скептичан да је њена изјава, ако ју је и изрекла у медијски презентованом облику, могла имати другачији значај од званичног става хрватске Владе.

И на овом примеру се показује да је “ђаво у детаљима”.

Саво Штрбац