Политика, 15. 4. 2025, Саво Штрбац: Нови хрватски закон о гробљима алијас ’Лекс Шошкоћанин‘

Спомен-табла Вукашину Шошкоћанину на породичној капели на гробљу у Боровом Селу где је Шошкоћанин првобитно сахрањен Фото: Wikimedia Commons, Quahadi CC BY-SA 3.0

Почетком априла ове године медији у региону највише пажње посветили су предлогу хрватског Закона о гробљима, чији предлагач је Влада РХ. На службеној интернет страници Хрватског сабора стоји да је у процедуру ушао 3. априла, да је расправа отворена и затворена 8. априла и да је 11. априла, са 85 гласова “за” и 45 “уздржних” усвојен „Закључак да се прихваћа Предлог закона“, који се, са свим примедбама, предлозима и мишљењима с првог читања упућује предлагачу ради припреме коначног предлога закона.

Пошто сам пратио расправу о предлогу овог закона и чуо (и гледао и читао) да су му све парламентарне странке, осим СДСС, дале подршку, није ми било јасно одакле на гласању 45 уздржаних. Због тога сам погледао и појединачно гласање свих присутних заступника (130) и дознао да су уздржани били заступници из СДП (леви центар) и његових колиционих партнера са задњих парламентарних избора (Центар, ДО и СИП, Глас и НПС) и из Можемо! ( више лево од левог центра).

У расправи о предлогу закона учествовао је и заступник из СДСС Милорад Пуповац, из чијег излагања је било јасно да су сва три заступника из те странке против одредби које регулишу поступке са ’непоћудним‘ гробовима, што су и потврдили напуштањем саборнице, а нису се појавили ни на гласању.

Шта је то интригантно у предлогу овог закона?

То је свакако став 2. члана 13, који гласи: „Забрањено је опремом и уређајима гробног места и спомен-обележја, без обзира налазе ли се унутар или изван подручја гробља, вређати националне, верске или моралне осећаје грађана или вређати вредности одбрамбеног Домовинског рата или на било који начин величати агресију на РХ или оружану побуну против РХ током Домовинског рата или судионике у тој побуни или на било који начин повредити успомену на умрлу особу“.

Ако после читања ове одредбе још има било какве дилеме што се њоме забрањује, појасниће нам званично образложење предлагача, у којем се наводи да је и важећи закон о гробљима садржавао сличну формулацију („Натписи на гробовима и гробницама не смеју вређати ничије националне, верске или моралне осећаје, нити на било који начин повредити успомену на покојника“), али је његова мана што не садржи одредбе које уређују поступање с натписима који су на гробовима и гробницама били постављени пре 21. фебруара 1998, када је тај закон ступио на снагу, тако да се „и данас на хрватским гробљима сусрећу гробови и гробнице припадника агресорских и окупаторских војних и паравојних јединица заостали из времена када су делови државног територија више година били под окупацијом српских агресора (1991.-1995), а у хрватском Подунављу и под Прелазном управом Уједињених народа за источну Славонију“, који у „садржајном смислу често представљају порицање хрватске државе те величање великосрпства. Описани надгробни натписи-поруке те припадајућа гробна иконографија и симболика оптерећују хрватско друштво већ годинама“.

А да би се то ’оптерећење‘ коначно отклонило, предлагач је у нови закон уградио једно цело поглавље под називом: ’утврђивање усклађености изгледа гробног места и спомен-обележја‘.

Елем, суштина овог поглавља је у следећем: послови поступања и решавања о усклађености изгледа гробног места и спомен-обележја изграђеног после 30. маја 1990, с одредбом из члана 13. става 2. поверавају се управним телима јединица подручне (регионалне) самоуправе; поступци се покрећу по службеној дужности или на захтев управитеља гробља, који је дужан у року од 30 дана од дана сазнања поднети захтев за покретање управног поступка; свака особа која сматра да су јој осећаји повређени изведбом опреме и уређаја гробног места и спомен-обележја, може упутити представку надлежном телу; службена особа овлашћена је, током вођења поступка и решавања о управној ствари, захтевати стручно мишљење комисије, коју именује жупан; службена особа ће донети решење и доставити га странци у року од 30 дана од дана покретања поступка; ако у поступку службена особа утврди да је изглед гробног места или спомен-обележја у супротности с цитираном одредбом из члана 13. став 2, решењем јој се налаже да усклади изглед гробног места или спомен-обележја на начин да се уклони сва опрема и уређаји с гробног места који су супротни тој одредби, односно да се у потпуности уклони спомен-обележје у року од 15 дана од дана запримања решења, против којег је дозвољена жалба, о којој одлучује надлежно министарство, с тим да жалба не одлаже извршење решења; ако корисник или власник гробног места не поступи по решењу, службена особа доноси решење којим се извршење радова поверава трећој особи, које се проводи у року од 15 дана од протека рока за добровољно извршење; трошкови извршења падају на терет корисника или власника гробног места, који због непоступања по решењу може бити кажњен и за прекршај од 1.000 до 5.000 евра.

Од челника Домовинског покрета (ДП), проусташке странке и иницијатора овог закона, могло се чути да спорних спомен-обележја има неколико десетина на целој територији бивше РСК. А најчешће је спомињана капелица (маузолеј) Вукашину Шошкоћанину у Боровом Селу код Вуковара. Вероватно и због тога што је и седиште иницијатора предметног закона у Вуковару и што им се тај објекат налази пред очима.

Иначе, Вукашин Шошкоћанин је, као рођени Боровосељанин и као командант одбране родног села, учествовао у оружаном сукоба 2. маја 1991, у којем је погинуло 12 хрватских редарственика и један српски добровољац. Тринаест дана касније, Шошкоћанин се, под још неразјашњеним околностима, утопио у Дунаву. Сахрањен је у свом родном месту на православном гробљу, где је пре њега сахрањено и неколико његових предака.

Шошкоћанину је породица деведесетих изградила породичну капелу, на чијем се једном зиду са спољне стране налази његова слика и текст: „И сада гледам Борово рођено моје село, браћу и сестре и српске борце. Моје битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје“.

Од кад је Сремско-барањсака област (СБО) реинтегрисана у уставно правни поредак РХ (јануар, 1998), око Вукашинове капеле непрекидно се воде расправе. Шошкоћанинова капела је одолевала свим притисцима све до прошлогодишњих парламентарних избора када је проусташки ДП постао парламентарна странка и мањински коалициони партнер ХДЗ. Један од услова ДП-а за подршку ХДЗ-а био је и доношење закона за уклањање надгробног споменика Шошкоћанину, који је у почетку кампање и носио радни назив ’Лекс Шошкоћанин‘.

И није се дуго чекало на резултате коалиције ХДЗ – ДП. Наиме, већ у јулу, два месеца по избору владе, оштећен је Шошкоћанинов споменик на начин да је разбијена његова слика угравирана у мермерну плочу, која је у новембру исте године и уклоњена са зида капеле.

Хрватски медији већ седам година, позивајући се на српске изворе, пишу да су Вукашинови земни остаци, вероватно још пре ’мирне реинтеграције‘, пренесени у Србију и сахрањени у манастиру Бођани код Бача, у Војводини.

Иако на боровосељском гробљу више нема ни Вукашинових земних остатака ни плоче са спорним текстом, инцијаторима и предлагачима закона циљ је да поруше и капелу, што им омогућава још једна одреба (чл.13. ст.3) из предлога Закона о гробљима, по којој се сматра да је спомен-обележје спорно и ако више не садржи спорне елементе, ако је било постављено с циљем вређања осећаја и вредности из става 2. истог члана.

А ја имам осећај да је ова одредба и унесена у закон само због Вукашинове капелице.

С правом се поставља питање да ли неки надгробни споменици у Хрватској могу вређати националне, верске па и моралне осећаје Срба и припадника неких других националних заједница (Јевреја и Рома), које данас живе у Хрватској?

Нараво да има таквих споменика. И то много више него оних ’четничких‘. Посебно мислим на спомен-обележја усташама из Другог св. рата, који су од сецесије Хрватске од СФРЈ почели ницати широм Хрватске, као и њиховим погинулим ’бранитељима‘ у рату деведесетих, који су такође сахрањивани под усташким знамењима.

Међутим, образложење предлгача и дискусије на првом читању предлога Закона о гробљима, имајући у виду и досадашњу праксу уништавања антифашистичких и ћирилицом исписаних споменика, не пружају аргументацију да ће се и на њих односити одредбе о ’непоћудним‘ споменицима.

Саво Штрбац