СРНА, 1. 8. 2023, Убијено и нестало 1.893, а има још неидентификованих

Хрватска операција етничког чишћења Срба из Републике Српске Крајине (Олуја) Фото: Блиц, Профимедиа

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је за Срну да најновији подаци показују да су у Погрому над Србима током „Олује“ убијена и нестала 1.893 лица, да има још неидентификованих посмртних остатака, као и да се не може очекивати да Хрватска и Запад у правом, објективном смислу признају српске жртве јер не желе да виде истину о овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције.

„Треба рећи да је у Хрватској ексхумирано доста жртава из `Олује`, које још нису идентификоване. Тако да та бројка иде на више од 330 посмртних остатака који се односе на `Олују`, а који још нису идентификовани. И када би се идентификовало то што је ексхумирано и што припада `Олуји`, онда би преполовили број. Значи, имаш тијела, али немаш њихов идентитет“, рекао је Штрбац.

Он је рекао да се зна да су то српске жртве по томе што су их Хрвати побили, па су онда њихове комисије за асанацију терена скупљали те посмртне остатке, правили неке протоколе, па су их покапали на разним мјестима у такозване групне гробнице.

Штрбац је указао да се, нажалост, сваке године сазна неко ново име страдалог у „Олуји“.

„Постављају питање – како да се нема комплетних података? Па управо због погрома, егзодуса, људи су се погубили, разишли по свијету, по свим меридијанима, бринули су како да сачувају живе, а мртвима више нису могли помоћи!, истакао је он.

Према његовим ријечима, од најновије бројке од 1.893 убијених и несталих, 65 одсто је цивила, међу којима и 29 одсто жена.

„То су неки `црни рекорди` грађанских ратова деведесетих прошлог вијека на просторима бивше Југославије. Несталих је трећина, односно 33 одсто од ове укупне бројке убијених и несталих. А међу њима је још неповољнија ситуација када су у питању цивили, чак и до 75 одсто цивила је међу несталима и 51 проценат жена“, прецизирао је Штрбац.

Он је напоменуо да су жртве ексхумиране, између осталог у Книну – 303, у Петрињи – 160, у Грачацу – 150, затим у Задру, Шибеницу, Коренци…, али да има још један број који и Хрвати признају, али још их нису ескхумирали.

„Веритас“ је, каже Штрбац, сакупио још неких око 160 података о могућим појединачним гробним мјестима кој би, такође, послије 28 година требало ексхумирати, али нема воље и жеље да се то уради.

Штрбац напомиње да је већина ових ексхумација обављена послије ослобађајуће хашке пресуде хрватским генералима, јер да су их током суђења ескхумирали и идентификовали, то би кварило имиџ о тој, како Хрвати кажу, „чистој операцији као суза“.

„Када питате њихове челнике – колико је страдало, рећи ће – па ево видите тамо у пресуди Хашког трибунала се спомињу 44 цивилне жртве и то вам је то“, рекао је Штрбац, те истакао да „то није то“ и да се спомиње далеко више жртава и јер је Хашки трибунал обухватио мање подручје и краћи период у којем су људи убијани.

На питање да ли ће икада Хрватска и Запад признати српске жртве у „Олуји“ на прави начин, Штрбац је рекао да се то не може очекивати, јер би Хрвати умањили своју „најчистију битку“, како је зову, а Запад, јер би признао да је у том погрому Срба дао „велики допринос“.

„Хрвати неће из познатих разлога, јер онда би умањили своју `најчистију и најблиставију`, како они кажу, битку, на којој почива њихова држава, а то је `Олуја`, а у ствари је погром и велики крајишки егзодус, како је Срби називају. Када би они рекли шта су урадили посебно над тим недужним цивилима и женама, изгубилу ту квалификацију `најчистије битке`“, каже Штрбац.

Он је подсјетио да је америчка организација високих пензионисаних официра направила планове за „Олују“, снабдјела их најсофистициранијим оружјем, па чак и учествовала у извођењу акција у штабовима Хрватске војске.

„Тако да из тих разлога не можемо очекивати ни од Хрвата, ни од Запада, да ће у правом објективном смислу признати српске жртве у `Олуји`“, оцијенио је Штрбац.