За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 7. 11. 2024, Два писма српског војника из ропства
Писма Ђорђа Вукосављевића, српског војника 12. пешадијског пука, родом из Крагујевца. Вукосављевића је Немачка заробила у јесен 1915. и робовао је на северу, на холандско-немачкој граници. Умро је у Холандији чекајући на повратак у Србију, крајем 1918. године. Прво писмо 25. октобар 1917. године „Драга Лепа, Ево ме данас… Политика, 8. 12. 2024, Рањени и заборављени споменици Козарске Дубице
Неприхватљиво стање обележја славног војевања и великог страдања српског народа Међу три општине које су у Другом светском рату, пропорционално броју становника, највише пострадале је Босанска, а сада Козарска Дубица, мало место на Уни у Републици Српској, близу усташког логора Јасеновац, на чијој територији је стратиште Доња Градина. На списку…
Политика, 5. 12. 2024, Откривена спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу
Млади припадник 549. моторизоване бригаде смртно је рањен код Ораховца 30. марта 1999. године Спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу, који је страдао у борби са албанским терористима 1999. године, откривена је јуче у селу Метлић код Шапца, саопштило је Министарство одбране. Жељко Глигорић је рођен 30. децембра 1977. у Шапцу. На одслужење…
ИН4С, 5. 12. 2024, Александар Вујовић: Записи из старе штампе (4) O разрушењу манастира Косијерево
У рубрици “Записи из старе штампе” представљамо вам занимљиве текстове из старе црквене штампе и периодике и богословских и других листова и часописа. У четвром дијелу рубрике “Записи из старе штампе”, можете прочитати текст поводом 110 година разрушења манастира Косијерево. У прилогу доносимо текст чувеног Архимандрита Леонтија Нинковића о разрушењу… Глас Српске, СРНА, 7. 12. 2024, Осам деценија од усташког покоља у Трњаку и Доњој Дубици [Мапа]
У Трњаку и Доњој Дубици у федералној општини Оџак данас је обиљежено 80 година од усташког злочина у Другом свјетском рату, када је звјерски убијено 751 лице, од чега 143 дјеце, од којих чак њих 15 млађих од 15 година и 15 беба у колијевци. У Трњаку је убијено 601…
Спутњик, 6. 12. 2024, Коначни обрачун: Заједнички удар Британаца и Албанаца на сам темељ српског народа
Ако се најновије оптужбе косовских Албанаца против СПЦ повежу са нападима који су својевремено дошли из Велике Британије, од Алише Кернс, може се закључити да су ти напади синхронизовани. Јер циљ је коначни обрачун са СПЦ, упркос чињеницама и истини. Овако др Милош Ковић, историчар и професор Филозофског факултета у… Не заборављамо – Памтимо
Данас, Бета, РТС, 4. 6. 2024, Годишњица убиства породице Столић у Обилићу, убице и даље на слободи
Трочлана породица Столић у Обилићу убијена је на данашњи дан пре 21 годину, у ноћи 3. на 4. јун 2003, а починиоци ни данас нису откривени.
Ради се о једном од најмонструознијих убистава Срба на КиМ, након доласка међународних војних и цивилних снага и увођења протектората Уједињених нација.
У својој кући убијени су педесетогодишњи Љубинко Столић, и његови родитељи – осамдесетогодишњи Слободан и Радмила Столић. Према налазима обдукције, убијени су убодима ножева и ударцима тупим предметима. Нападачи су их оставили у кући, а потом је запалили.
Они су, како је после обдукције саопштио та[...]
Вечерње новости, 8.9.2014. Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића
Стравично разарање Лесковца током савезничког бомбардовања 6. септембра 1944. још обавија зид ћутања. Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби
У ТИТОВОЈ Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих!
Једно[...]
![Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10219-350x200-no.jpg)
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу.
Овог септембра навршава се осамдесета годишњица од страдања Шапчана у Крвавом маршу, у ком су Немци, током одмазде 1941. године, преко 5 хиљада шабачких мушкараца спровели у импровизовани логор у Јарку. На том путу смрти живот је изгубило најмање 120 људи, а остали су претрпели најразличитије тортуре.
Поред низа уприличени[...]
![СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20954-350x200-no.jpg)
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]
Навршиле су се 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу код Љубиња.
Више од 100 Срба са десне стране Попоповог поља усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године након мучења бациле у јаму Јагодњачу у Ржаном долу.
Убијање и покољ су наставили све до Видовдана над недужним Србима домаћинима са лијеве стране Требишњице, које су њихове комшије Хрвати и муслимани на превару хватале по њивама, ораницама и у својим домовима.
Најв[...]
РТРС, 11. 8. 2022, Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941.године.
Међу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Тог 11. августа усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Након звјерског мучења побили су 101 од 150 мјештана села Чаваш, међу којима је било 55 жена и дјеце. Најмлађа жртва имала је само десет дана. Тијела страдалих бацана су у плитку јаму подно села.
У селу Чаваш, које је Дејтонским споразумом прип[...]
