За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић…
СРНА, 1. 4. 2024, Српска памти – Помен за народног хероја доктора Младена Стојановића
У Приједору је данас пригодним програмом обиљежено 128 година од рођења и 82 године од смрти народног хероја доктора Младена Стојановића. Предсједник Градског одбора СУБНОР-а Приједор Вељко Родић рекао је да је споменик Младену Стојановићу пред зградом Градске управе подигнут 1952. године и да од тада на том мјесту траје…
Вечерње новости, 31. 3. 2024, ЦИА од 1948. обучавала терористе из ОВК: Сарадници нациста и ратни злочиници утицали на политику САД према КиМ
ЈЕДНО име, ЦИА, повезује наизглед контрадикторне догађаје: пријем марионетске творевине САД под именом „држава Косово“ у скупштину НАТО и суђење некадашњим лидерима ОВК, на челу са Хашимом Тачијем, против кога је управо сведочио амерички дипломата Шон Бернс, а кога је Тачи одликовао док је био председник приштинских власти! Бернс је… Политика, 31. 3. 2024, Албанци краду српски идентитет на КиМ
Од пре неколико година физичко насиље није главни вид антисрпског деловања већ постоје разни перфидни начини систематског малтретирања, упозорио је некадашњи амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић Како изгледа сценарио присвајања видeло се 2019. године на примеру рестаурације Саборног храма Светог Николе, у непосредној близини тврђаве Ново Брдо. Њу је…
Политика, 28. 3. 2024, Милан Шкулић: Српска национална част у време револуције
Специјални суд за суђење за злочине и преступе против српске националне части преко својих одељења на целокупној територији Србије судио је људима који су за време непријатељске окупације учинили злочин или преступ против српске националне части. Чинили су га обични грађани, радници, сељаци, официри, али и тзв. поштена интелигенција тог…
РТ Балкан, Вечерње новости, 28. 3. 2024, Анте Павелић код Степана Бандере: ’За дом спремни‘ у Кијеву
Мемоари усташког злочинца објављени су у извачкој кући која се налази у улици украјинског нацисте Један је сањао Украјину очишћену од Руса, Пољака и Јевреја, а други је маштао о Хрватској у којој нема Срба. Украјински колаборациониста Степан Бандера и усташки поглавник Анте Павелић не само да су везани злочиначком…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења
Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце
„Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912–18.” Прошле године је тај споменик измештен, постављен са стране и замењен новом плочом на којој пише „Француским војницима палим на Косову”, а у центар меморијала доспео је споменик аустроугарског војника Антона Досера из батерије брдских топова ко[...]
Данас, 9. 3. 2021, Никола Милованчев: Заташкавање јасеновачких злочина
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.
Јуна 2020. године је др Марија Елизабета Милетић, млађа сестра Виде Бродар, потписала изјаву у вези с научним радом комисије у Јасеновцу 1964. Доносим део тог текста у преводу са словеначког:
„Сестра је добила задатак на[...]
![РТРС, 5. 7. 2024, Парастос Србима из Крњићa: Злочин 32 године без казне [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21107-350x200-no.jpg)
РТРС, 5. 7. 2024, Парастос Србима из Крњићa: Злочин 32 године без казне [Мапа]
У порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи служен је парастос за 24 српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице 5. јула 1992. године.
Чланови породица страдалих, делегације општине и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Сребренице положили су цвијеће уз спомен-плочу у порти овдашње цркве коју су подигли мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске.
Тиме је одата почаст страдалима и обиљежене 32 године од свирепог убиства мјештана овог српског села.
Предсједник Органи[...]
СРНА, 11. 4. 2023, Припреме за обележавање Дана сјећања на жртве геноцида и 78 година покушаја пробоја из логора
У СВИМ ГРАДОВИМА СРПСКЕ БИЛБОРДИ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА ДАНА СЈЕЋАЊА НА ЖРTВЕ ГЕНОЦИДА У ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ
КОЗАРСКА ДУБИЦА - У свим градовима Републике Српске почело је постављање билборда поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве геноцида у логору Јасеновац, 23. априла у Доњој Градини.
Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Tања Tулековић изјавила је Срни да ће акција трајати 14 дана, те да је билборд јуче постављен на граничном прелазу Доња Градина-Јасеновац, као и у многим градовима Српске.
Она је навела да је Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина покренула ову ак[...]
Политика, 5. 5. 2024, Приче из кутије за ципеле: Пут у Призрен по тело брата Будимира, који је погинуо од напада Арнаута
– Једва чекам да пођем, нешто ме неодољиво вуче у Гувију, луку у којој су се, после албанске голготе, искрцали преживели српски војници, о чему сведочи и натпис на спомен-плочи постављеној у пристаништу. У војсци је био и мој прадеда Љубисав (рођен 1883), чије име носим, другопозивац треће чете другог батаљона десетог пука. Прадеда је преживео и острво Видо, опорављао се на Крфу и стигао на Солунски фронт – говори нам Љубисав Дамљановић, поверавајући нам овећу пластичну врећу папира са мноштвом квита, тапија, уговора, објава, војничких и заробљеничких писама и дописница, а све с краја 19. и по[...]
