За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИСКРА, 27. 3. 2024, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945. Опраштање? Измирење?
„Политика” је 6. новембра 1998, бр. 30547, год. XCV, поводом гостовања „Црвене звезде” y Загребу на кошаркашкој утакмици против „Цибоне”, објавила ову фотографију са трибина у главном граду Хрватске. А како искуство потврђује, једна слика каже више од хиљаду речи. Поклич „Србе у Јасеновац“ је не по први пут, али…
СПЦ, 26. 3. 2024, Научни скуп „Косово и Метохија – историја и културно наслеђе“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду научни скуп, који су под називом Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска. Поздрављајући присутне архијереје, министре, представнике најзначајних установа друштва…
Политика, 26. 3. 2024, Сећање на Бранка Ћопића
Бивши новинар „Студија Б“ Момчило Срећковић Моци као сведок самоубиства великог писца испричао је својевремено за „Магазин“ шта се дешавало тог кобног 26. марта 1984 године Момчило Срећковић Моци, некадашњи новинар „Студија Б“ који је преминуо пре две године у свом родном Забрежју код Обреновца, био је добар познавалац великог…
Политика, Вечерње новости, 25-26. 3. 2024, Четврт века од погибије пилота Ђурића и Радосављевића
Први је у „орлу” настрадао командант ескадриле „Тигрови”, а сутрадан и његов колега у кокпиту „мига 29” Пре четврт века, на данашњи дан, био је трећи дан НАТО агресије на СР Југославију. Цела територија Србије и Црне Горе била је под ударима крстарећих ракета испаљених са бродова или бомбардера далеко…
Глас Српске, РТРС, 26. 3. 2024, Вијенци за жртве у Сијековцу: У масовној гробници и посмртни остаци 23 дјеце
У Сијековцу код Брода обиљежавају се 32 године од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ. Помен жртвама служиo се у порти Цркве Свете великомученице Огњене Марије, а присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне…
Политика, 19.3.2024, Саво Штрбац: О СПЦ у хрватском Сабору
Протекле недеље у Хрватској се десило много значајних догађаја: Сабор је усвојио измене Кривичног закона с новом одредбом о санкционисању цурења информација из истраге и изабрао „проблематичног“ Ивана Турудића за главног државног тужиоца и истог се дана распустио, што је било очекивано. Наредног дана председник државе Зоран Милановић је расписао…
Не заборављамо – Памтимо
Билећа.рс, 20. 4. 2019, Предраг Савић: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство
Госпар је реч словенског порекла, која има више значења: господин, газда, поседник, власник, наследник гласовитих предака, човек који се може дичити својим делањем и угледном у друштву, dominuis, signore, џентлмен…
Др Мато-Матија Грацић био је пoсвему прави дубровачки госпар.
Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела и девет стамбених зграда у Дубровнику, власник две трећине земљишта на Лападу, банкарски ревизор, власник Српске дубровачке штампарије, главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског п[...]
ИН4С, 27. 4. 2019, Велики празник мирио војске: Васкрс на Солунском фронту
Да је Васкрс празник помирења и праштања понекад се потврђивало и у немогућим ситуацијама и у временима рата и насиља. И тада се Божја суштина и порука објављивала људима и упућивала их једне на друге. Са блога „Истина без предумишљаја“ преносимо текст о томе како су Срби славили Васкрс на Солунском фронту.
– Наши преци су и у рату славили велике верске празнике (Божић и Ускрс) као и крсне славе, свакако у другачијим околностима. Саме прославе су биле много скромније и сиромашније, али су се празници ипак обележавали. Обележавање верских празника није престало ни када је наша војска била из[...]
Вести, 3.7.2017, Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете
Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог Илију 1941. године.
Капела са криптом је, да подсетимо, подигнута у лето 1991. године и у њој су 11. августа положене кости жртава извађене из двадесетак јама и са губилишта у Ливну и селима рубом Ливањског поља.
У крипти су изложени и разноврсни предмети нађени у јамама и плитки[...]
Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ
Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету
Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају земни остаци 7.500 српских војника страдалих у Великом рату. Сви они пописани су у четири велике књиге, које су до пре неколико месеци чамиле на поду у прашини. Захваљујући нашем конзулату у Солуну и Музеју града Београда, спискови сахрањених отргнути су од небриге[...]
Глас Српске, 20. 6. 2024, Парастос за 12 свирепо убијених мјештана мајевичког села Брезје
У страдалничком селу Брезје на Мајевици служен је парастос за 12 мјештана које су прије 32 године на свиреп начин убили припадници муслиманско-хрватских снага у протеклом рату.
„У ничим изазваном нападу живот је изгубило 10 цивила и два припадника војске који су дошли овдје да обиђу своје породице и нису били наоружани, а 35 мјештана је одведено у заробљеништво“, рекао је предсједник општинске Борачке организације Лопаре Ристо Радић.
Он је навео да се у Брезју десило и једно од најсвирепијих убистава, човјек је везан за трактор и вучен док није преминуо.
"Ово је једно од најстрадалниј[...]
