За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 22. 03. 2024, Љиљана Чолић: Штрпце лета 2000 – Дневник једног мимохода
У годинама пре НАТО агресије, обављала сам истраживања грађе у Архиву Косова и Метохије и била гостујући професор на Филозофском факултету у Приштини. Поред мог косметског порекла и научне усмерености ка некадашњој Старој и Јужној Србији, то је свакако био разлог да, по формирању ДОС-а, будем именована за члана међустраначког…
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Француски бранилац српских манастира: Не пуштајте Косово низ воду, долази нови свет једнаких
Верујем и надам се да ће надмоћ САД и Немачке нестати, и на њеном месту ће настати нови, мултиполарни свет – свет једнаких, каже за РТ Балкан пуковник у пензији Жак Огар Жак Огар, пензионисани пуковник и предводник француских специјалних снага на Косову и Метохији 1999. године поручио је Србима…
РТ Балкан, 23. 3. 2024, Веселин Ђокић, ратник са Кошара: Нисмо поражени отишли са Космета
Један догађај из тог времена посебно је запамтио. Кад је од силине експлозије НАТО бомбе избачен из рова летео кроз ваздух, ни сам не зна колико далеко Прва ратна ноћ, 24. марта 1999. године Веселина Ђокића, тада 19-годишњег младића, припадника 53. граничног батаљона Војске СРЈ ,затекла је у рејону карауле… РТ Балкан, 22. 3. 2024, Годишњица злочина у Старом Броду: Девојке скакале у ледену Дрину само да не падну усташама у руке
Матија Бећковић једном је за Стари Брод рекао да је то „Титаник“ за који нико не зна, иако је, како је казао, „у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свет“ Данас, на Младенце, 22. марта, обележава се осамдесетдруга годишњица страшног злочина у Старом…
Новости Портал, 22. 3, 2024, Усташким слоганом уништен плакат СДСС-а
У новозагребачком кварту Сопот непознате особе црном бојом пребрисале су дио текста „Хрватска треба Србе“ на плакату СДСС-а постављеном у склопу предизборне кампање тако да сада пише „Србе на врбе“ Само је један дан требао да усташки вандали крену уништавати плакате које је СДСС поставио као дио предизборне кампање за…
Вечерње новости, 22. 3. 2024, После 80 година почињу истраживања највећег губилишта у тадашњој окупираној Србији, у Јајинцима
ПРВИ пут, осамдесет година од ослобођења Београда и завршетка Другог светског рата, највећа масовна гробница на подручју тадашње окупиране Србије биће истражена. За данас је најављен почетак најсавременијих геофизичких (геомагнетних, геоелектричних и георадарских) истраживања у оквиру Спомен-подручја „Јајинци“, у Београду. Поред Музеја жртава геноцида, у истраживања су укључени стручњаци Центра…
Не заборављамо – Памтимо
Прокупље на длану, 19.2.2017, Све је спремно за почетак
Отварањем најновије поставке „Топлички устанак 1917“ у Народном музеју Топлице сутра у понедељак 20. фебруара у 12 сати званично почиње програм обележавања стогодишњице Топличког устанка . Ову поставку која је стална и простире се на 90 метара квадратних урадио је историчар Музеја Петко Марјановић, а данас је она завршена и само се чека сутрашње отварање.
- Ово је трећа по реду поставка у нашем музеју. Прва је урађена 1977. године када се обележавало шездесет година од избијања Топличког устанка, друга је урађена 1992. године и сада ова. Досадашња је већ упућена у Куршумлију, где ће се отво[...]
Glas Srpske, SRNA, 9.9.2021, U Beogradu služen parastos za 88 Srba ubijenih u Medačkom džepu
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je služen parastos za Srbe ubijene u zločinačkom pohodu Hrvatske vojske na srpska sela u Medačkom džepu, prije tačno 28 godina.
Pomenu za 88 ubijenih u Divoselu, Čitluku i Počitelju, koje su pripadnici hrvatskih snaga likvidirali u akciji po principu "spržene zemlje", prisustvovali su rodbina ubijenih, prognanici iz tih sela i drugih mjesta Republike Srpske Krajine, kao i predstavnici udruženja poginulih, nestalih i izbjeglih Srba iz Hrvatske.
Poslije pomena položeni su vijenci i cvijeće kod spomenika stradalim u ratovima od 1991. do 1999. godine u T[...]
СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља - најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету
ГРАЧАНИЦА - Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић.
Она је рекла да су гробља и споменици, мале цркве на Косову и Метохији, свједочанства о поријеклу, социјалном статусу, породичним односима и историји, а уз то хронолошки гледано представљају најаутентичније свједочанство континуираног присуства Срба на Косову и Метохији.
Вандализам према сакралном [...]
Вечерње новости, 22.8.2020, Како су браћа преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања
МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост.
Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице.
Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлос[...]
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић
За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година.
Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља, гласи стара максима. Имајући то у виду, Републички центар за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) Републике Српске потрудио се да разоткрије злочине почињене над српским становништвом током грађанског рата у БиХ.
Суочени са немаром босанскохерцеговачких институција [...]
