За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад – поларно ходочашће [Мапа]
У Козарској Дубици промовисана је књига Саше Димитријевића, нишког новинара који годинама живи у Ослу, под називом „Крвопад – поларно ходочашће“, која говори о прогнаницима из Краљевине Југославије на присилни рад у Норвешку од 1942. до 1945. године. Tу су описане и фотографијама поткријепљене чињенице о концентрационим логорима из тог…
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра – На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима. Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот…
Вечерње новости, 19. 3. 2024, Дуг према прецима: Историчар Џејсон Мекарти у архивима истражује српско-ирско савезништво у Великом рату
Крајем друге године Првог светског рата (1915) у планинском превоју надомак села Костурино, Артур Донован Јанг официр Десете ирске дивизије која се у саставу британских снага заједно са српском војском борила против Бугара, записао је у свој ратни дневник да „за српског сељака рат није животна трагедија каква би за…
РТ Балкан, 19. 3. 2024, 25 година од НАТО бомбардовања: Конференција „Од агресије до новог праведног поретка“ у Дому војске
Обележавање НАТО агресије 1999. године на нашу земљу је управо прилика да се поново сетимо свих њихових злочина и злодела и подсетимо јавност, посебно омладину, на страхоте и штету коју је агресија изазвала, као и последице од којих многе још нису саниране, оцењује некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић Београдски…
KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]
Јуче је обележена 20-годишњица од мартовског погрома на Косову – највећег етничког насиља од доласка међународних и безбедносних снага. Две деценије од 17. марта низом су активности обележене у више средина на Косову, са централном манифестацијом у Грачаници. Двадесетогодишњица мартовског погрома обележена је и у Београду. Осим пријема стотинак деце…
Српски меморијал, Вечерње новости, 18. 3. 2024, Први интеконтинентални лет Париз – Бомбај – Београд: Руси у Србији су заслужни за формирање прве домаће авиокомпаније ’Аеропут‘
РУСКИ авијатичари дали су значајан допринос међуратном успону југословенског ваздухопловства са центрима у Новом Саду, Земуну, Панчеву, Београду. Краљевина Југославија је развила неколико фабрика авиона и пратеће опреме, углавном на западној технологији, а наши конструктори, заједно са руским, учествовали су у њиховом развоју. Други светски рат Југославија је дочекала са… Не заборављамо – Памтимо
Православие.ру, 29.9.2017, Ђакон Александар Аздејковић: Начини страдања свештеника Српске Православне Цркве
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У књизи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица.
традање српског свештенства била је узгредна тема многим писцима и [...]
Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 - Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе је српска влада систематски прикупљала податке обавештавајући јавност о бугарском кршењу међународног ратног права. Бројни извори о бугарским злочинима представљени су на Конференцији мира у Паризу. Ипак, на њ[...]
![Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16977-350x200-no.jpg)
Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан
Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац смештена су уз пут Приједор–Дубица, испод саме Козаре. Ова најмногољуднија села приједорске општине током Другог светског рата претрпела су огромне губитке страдајући током сваке непријатељске офанзиве.
Повод за геноцидни злочин у овим селима био је неуспех офанзиве на Козару 1942. године. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатније Осме усташке бојне предвођене сатником Батинићем. Злочин је почињен без употребе ватреног оружја, ножевима, секирама без иједног испаљеног метка.
У периоду од 20. до 23. октобра страдало је 388 житеља Великог [...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
058.ба, 9.4.2017, Сретен Митровић: Уз 75. годишњицу покоља у селима Милошевићи и Стари Брод
СЈЕЋАЊА МАРЕ ШАЛИЋ ЗА УЏБЕНИКЕ ИСТОРИЈЕ
РОГАТИЦА – Један догађај који се трајно урезао у 92 године живота старице Маре Пајић, удато Шалић, која живи у селу Закомо код Рогатице, збио се у прољеће ратне 1942. у селу Милошевићи у кањону Дрине низводно од Вишеграда, када је десетак хиљада до зуба наоружаних усташа злогласне „Црне легије“, заједно са њиховим „цвијећем“ бројном муслиманском милицијом под командом Јуре Францетића пред собом гонило непрегледне збјегове Срба од Сарајевско-романијске регије, Олова, Кладња, Хан-Пијеска, из Рогатице и Борика, Сјемећког поља, Горње и Доње Лијеске и друг[...]
