За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 17. 3. 2024, Гаравице – место где Срба више нема [Видео, Мапа]
ОТКРИВАЊЕ ЈЕДНОГ ЗАБОРАВЉЕНОГ УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА Драган Радовић, аутор филма о масовним страдањима српског народа у бихаћком крају, каже за „Политику” да на том простору има много споменика, зараслих у коров, посвећених жртвама о којима људи не знају ништа После завршетка филма, у сали је био мук. Без аплауза и устајања,…
Вести онлајн, 16-17. 3. 2024, Две деценије од протеривања Срба са КиМ (1-2): Дани када су и иконе плакале – Злочин који траје
Навршава се 20 година од мартовског погрома. Широм Косова и Метохије, али и у храмовима СПЦ широм света овог викенда ће се палити свеће и служити парастоси за жртве првог и највећег етнички мотивисаног насиља на тлу Европе у 21. веку. Истовремено то је био и први отворени злочин према… Вечерње новости, 17. 3. 2024, Сведочанство јунаштва и ратних страхота: Из штампе изашла књига о ослобођењу Параћина у Првом светском рату
Више од две године трајало је прикупљање материјала за књигу чија је тема била ослобођење Параћина у Великом рату, а почетна идеја је била да се стекну нова сазнања о мајору Марку Павловићу, команданту 3. батаљона 2. пешадијског пука „Књаз Михајло“, или Гвозденог пука Моравске дивизије. Он је погинуо приликом… РТРС, Срна, 17. 3. 2024, Одата почаст Споменку Гостићу, најмлађем одликованом борцу ВРС
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, којег је постхумно Медаљом за храброст „Милош Обилић“ ове године одликовао и предсједник Србије Александар Вучић. Парастос Споменку и шесторици српских бораца, служио је свештеник Владимир…
РТ Балкан, 17. 3. 2024, Сама, кроз погром, са троје деце: Те ноћи горело је Косово Поље, горела сам ја, горела је моја душа
Како се уз прасак рушио кров које запаљене српске куће, урлици су надјачавали један други – ‘УЧК, УЧК, Косова, Косова’… Пуцњи су били све ближи и све јачи, присећа се ноћи погрома Драгана Станојевић Читаве ноћи 17. на 18. март 2004. године Драгана Станојевић из Косова Поља покривала је у…
Глас Српске, СРНА, 16. 2. 2024, Осам деценија од злочина злогласне Ханџар дивизије у Вршанима, код Бијељине
У мјесту Вршани у Бијељини служен је парастос за невине жртве масакра који су прије 80 година починили припадници злогласне Ханџар дивизије, убивши на кућном прагу 82 мјештанина, међу којима и осморо ђеце. Након данашњег парастоса за покој душе невиних жртава овог масакра, у којем је убијен и свештеник, његова…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године
Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.
„Пошта Србије“ пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака. Уметничка обрада издања дело је Јакше Влаховића, академског г[...]
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и[...]
Глас Бајине Баште, СРНА, 23. 10. 2023, У селу Крнићи у Осату: Спомен табла Драгутину Тошићу
Удружење „Мост Скелани – Сребреница“ покренуло је у последњих десетак година више пројеката у Подрињу, посебно у подручју Сребреничког краја.
– Одржано је више округлих столова у циљу расветљавања историјских истина о страдању српског народа у Источној Босни, нарочито у 20. веку, објављено је и неколико зборника са том тематиком – каже Радомир Павловић, председник Удружења – Удружење Мост је у Скеланима открило спомен бисту мајору Кости Тодоровићу као и спомен плочу за све солунце Сребреничког среза.
Постављен је споменик у граду Сребреница који открива истину о масовном покољу Срба у С[...]
![РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20444-350x200-no.jpg)
РТС, Kosovo Online, 22. 5. 2024, Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН [Мапа, Видео]
У Уједињеним нацијама одржан је панел "Ми говоримо, јер они не могу - гласови који се чују", на којем су говорили Срби који су доживели или су били сведоци злочина у претходним деценијама.
Вучић: Дубоко сам дирнут сведочењима, позивам вас да не гласате за резолуцију
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је дубоко дирнут сведочењима која је чуо и захвалио се свим жртвама на томе што су се обратиле на данашњем панелу.
"Ово је само група људи која живи у САД. Нисмо довели стотине и хиљаде људи српског порекла из Босне и Србије. Хтели смо само да покашемо свим државама чланицам[...]
Југмедија, 17.2.2015, Сећања преживелих на кланицу у Бојнику
ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику.
На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југоистоку Србије.
Сваке године овде се обележава Крвави фебруар и чита Повеља живих.
„Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да чо[...]
