За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 16. 3. 2024, Село јунак Великог рата добило спомен-собу
Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]
Погром, односно незапамћено насиље над српским народом на Косову и Метохији, који се десио 17. и 18. марта 2004. године, никада није ни престао и оно се и данас спроводи, много перфидније и подмуклије. Каже ово за Глас Српске историчар Александар Раковић поводом 20. годишњице догађаја у којем је на…
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња. Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом,…
Глас Српске, Танјуг, 15. 3. 2024, Богородица Љевишка уништена у мартовском погрому, данас је делимично функционалнa
Црква Богородице Љевишке у Призрену, симбол вјековног трајања и једна од најљепших православних светиња, а која је уништена у мартовском погрому, дјелимично је обновљена и отворена за малобројне вјернике. Црква Богородице Љевишке у Призрену подигнута почетком 14. вијека током своје историје тешко је страдала – у 18. вијеку претворена је…
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра…