За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 16. 3. 2024, Село јунак Великог рата добило спомен-собу
Због огромних цивилних жртава 1914. године и исказане храбрости, указом од 3. јуна 1934, краљ Александар Карађорђевић одликовао је Прњавор орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Тако високо признање једином селу у Србији нестало је током немачке окупације у следећем рату, али је ових дана орден поново стигао у… Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]
Погром, односно незапамћено насиље над српским народом на Косову и Метохији, који се десио 17. и 18. марта 2004. године, никада није ни престао и оно се и данас спроводи, много перфидније и подмуклије. Каже ово за Глас Српске историчар Александар Раковић поводом 20. годишњице догађаја у којем је на…
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња. Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом,…
Глас Српске, Танјуг, 15. 3. 2024, Богородица Љевишка уништена у мартовском погрому, данас је делимично функционалнa
Црква Богородице Љевишке у Призрену, симбол вјековног трајања и једна од најљепших православних светиња, а која је уништена у мартовском погрому, дјелимично је обновљена и отворена за малобројне вјернике. Црква Богородице Љевишке у Призрену подигнута почетком 14. вијека током своје историје тешко је страдала – у 18. вијеку претворена је…
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра…
РТ Балкан, 14. 3. 2024, Срби на северу КиМ огорчени због уклањања ћириличних табли: Нови удар на опстанак
„Албанске табле без ћирилице постављене на северу су експлицитно насиље које се шири из Приштине и требало би јасно да покажу да је албанизација других процес и нова реалност“, каже Живојин Ракочевић Као пушчано зрно по сред срца пукла је данас међу Србима на северу Ко сова и Метохије вест…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 8. 8. 2022, Августовска сећања на жртве усташа 1941. године
Тог ратног лета, у време Другог светског рата, на подручју данашње Хрватске и БиХ побијене су десетине хиљада Срба
Бањалука – Минула седмица за јавност у Србији и Републици Српској протекла је у знаку присећања и молитви за невине жртве страдале од усташког режима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у време Другог светског рата, као и на цивиле страдале у етничком чишћењу у акцији „Олуја” у протеклом рату у време сецесије Хрватске од Југославије.
Сем помена за жртве злодела у „Олуји”, који већ неколико година заједнички организују Србија и РС, минуле седмице је у Меморијалном комплексу Ш[...]
Глас Српске, 29. 2. 2024, Убице измакле правди: Годишњица "Крваве свадбе" у Сарајеву
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу.
Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сар[...]
Глас Српске, СРНА, 9.9.2021, Обиљежено 29 година од страдања Срба у тунелу Бродар
ВИШЕГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Код спомен-обиљежја код тунела Бродари на граници између Вишеграда и Рудог данас је обиљежено 29 година од страдања осам бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и двије медицинске раднице у тунелу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Татјана Маринковић, кћерка страдале медицинске сестре Љубице Кастратовић, рекла је да све ове године покушавају да сазнају истину шта се десило, али до данас она није откривена.
"Злочинци за које се претпоставља да су урадили то дјело и даље слободно ходају, нико никада није одговарао за овај злочин. Двије жене, видно обиљеже[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Судију Илића свирепо убијали
Милена Марковић | 22. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића(4). Син Владо: Желим да убицу мога оца стигне заслужена казна
Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... гледао је у мене и није проговорио ни речи. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртео. Није ни запомагао. После сам ударио у друго око... Нисам могао да верујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио,[...]
ИН4С, Митрополија, 27. 6. 2023, Битка на Брегалници - In memoriam
На данашњи дан, 27. јуна 1913. године након што је Бугарска због претензија према Македонији без објаве рата напала Србију и Грчку, чиме је почео Други балкански рат, краљ Никола упутио је прокламацију Дечанском одреду, формираном да пружи помоћ Србији у борби против Бугара.
Командант црногорске војске, која је бројала око 12.000 војника и поднијела велике жртве на Брегалници, био је сердар Јанко Вукотић.
Послије ослобађања Балкана од османске власти 1912. године, дотадашњи савезници нијесу могли да се договоре око разграничења. Зато је недуго послије Првог балканског рата, у љето 1913. [...]
