За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, Косово онлајн, 7. 2. 2024, СПЦ забринута: Оштећена још једна светиња на КиМ [ФБ]
Причињена је велика штета на оградама комплекса археолошких остатака манастира Богородице Хвостанске код Истока, саопштено је из полиције у Пећи Након што је тзв. Косовска полиција објавила да је добила пријаву да је оштећена ограда код манастира Богородице Хвостанске код Истока, из Епархије рашко-призренске су саопштили да остају забринути за…
Погледи, 6. 3. 2024, Пронађен гроб Дражиног сина Воје
Посмртни остаци Војислава Воје Михаиловића пренети су и сахрањени у манастир Дражевина код Вишеграда Посмртни остаци Војислава Воје Михаиловића, млађег гина ђенерала Драже, пронађени су и сахрањени у Манастиру Дражевина код Вишеграда, преноси Србија, гласило Покрета српских четника Равне Горе, у броју од фебруара 2024. године. Редакцију Србије о овоме…
Печат, 1. 3. 2024, Мирослав Стојановић: Генералово раскринкавање лажи – генерал Хајнц Локвај (1938–2016) Филм
Фаталне последице једне лажи: Агресија на Савезну Републику Југославију 1999. године почела је фабриковањем приче о Рачку (Вокерова фамозна интерпретација) и приче о (наводној) хуманитарној катастрофи на Косову и Метохији (коју су посебно сумануто експлоатисали немачки министри Шарпинг и Фишер), што се углавном одавно зна, док је мање познато да… Политика, 5.3.2024, Саво Штрбац: Живко са Дианине листе
“Колега, да ли сте прочитали чланак ‘Србин, број 1.128’ у данашњој ‘Политици’”, телефоном ме 17. фебруара ове године упита београдски адвокат Милан Вуковић. “Видео сам наслов, текст нисам прочитао, али ми је случај познат из других медија”, одговорих му. Први пут сам одгледао подужи прилог на ову тему 1. јуна…
Искра, 3. 3. 2024, Владимир Умељић: Срби уједињени само у тежњи раскољавања? [Иницијатива]
Сви који се баве народним послом, националним интересом, више него добро познају огромне тешкоће и проблеме, себичне и зле намере, и жустро делање светских зломоћника, са којима се све време суочавају. То су спољни и дословце малигни утицаји. Шта је, међутим, са унутрашњим условима, односима, преко потребном једнодушношћу и координацијом…
Danas, 3. 3. 2024, „Rebrendiranje“ crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu u boji albanske zastave
Kako se jedna publikacija posvećena najznačajnijoj crkvi Prizrena koja je upisana na Uneskovu listu svetske baštine umesto u promociju nove kulturne politike Kosova pretvorila u propagandu Fondacija Lumbardi (Lumbardhi), nevladina organizacija sa sedištem u Prizrenu, objavila je 2023. godine publikaciju na engleskom i albanskom jeziku naslovljenu: „Približavanje narodu: umetnost fresaka…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.
Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.
За свега мјесец и по дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска војска је ослободила цијелу тадашњу Србију и продрла чак 600 километара у дубину окупиране територије.
То је у стратегији ратовања до тада био незабиљежен случај.
Командант савезничке војске маршал Луј Франше д`Епере, плашећи се већих губитака, послао је чувено наређење да срп[...]
Политика, 5. 1. 2018, Сондермајери – патриоте и хероји
Тадија, ваздухопловни ас из Првог светског рата, један је од оснивача „Аеропута”, др Роман је утемељивач војне хирургије, мајка Станислава је била храбра болничарка, а Станислав – најмлађи српски војник на Церу
Година која је иза нас протекла је у знаку обележавања 90 година од оснивања друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, чији је један од оснивач и дугогодишњи директор био Тадија Сондермајер, најмаркантнија личност у цивилом ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије између два светска рата. Оснивању „Аеропута”, је претходио несвакидашњи лични подухват овог ваздухопловног аса из Прво[...]
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана
ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке - сведочење је Ратомира Николића (76), који је преживео погром у Кривој Реци надомак Копаоника.
Николићево сведочење само је једно од многих које је сакупио и недавно објавио п[...]
Вечерње новости, 30. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Бискуп саветује Србе
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа
АЛОЈЗИЈЕ Степинац о католичењу Срба шаље извештај Светом оцу папи Пију ХII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили најбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вјеру и цркву католичку...“
Сада се још активније приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор тројице добија о томе извештаје са свих страна: у ђаковачкој бискупији - штампарији штампан је летак за Србе „Пријатељски савет“, у коме је писало: „С[...]
Политика, Агенције, 14.5.2015, Рехабилитован Дража Михаиловић
Судско веће Вишег суда у Београду јуче је саопштило одлуку о рехабилитацији команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба – Драже Михаиловића. Одлуком суда, он се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених, вођен 1946. године.
Образлажући одлуку, која је пропраћена снажним аплаузом у судници број један београдске Палате правде, председник већа Александар Трешњев је навео чињенице на основу којих је донета одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића.
– У овом поступку несумњиво смо [...]
