За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Danas, 3. 3. 2024, „Rebrendiranje“ crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu u boji albanske zastave
Kako se jedna publikacija posvećena najznačajnijoj crkvi Prizrena koja je upisana na Uneskovu listu svetske baštine umesto u promociju nove kulturne politike Kosova pretvorila u propagandu Fondacija Lumbardi (Lumbardhi), nevladina organizacija sa sedištem u Prizrenu, objavila je 2023. godine publikaciju na engleskom i albanskom jeziku naslovljenu: „Približavanje narodu: umetnost fresaka…
РТ Балкан, 3. 3. 2024, У граду остало још седморо Срба: Одлазак баке Лепосаве, једне од последњих Српкиња у Приштини
Пре само 25 година, уочи рата 1999. године, у Приштини је живело 40.000 Срба, већина је отишла са војском и полицијом, многи су у међувремену преминули, сад је број Срба у Приштини – једноцифрен У Приштини је у изнајмљеном стану преминула Лепосава Стојановић (91), једна од последњих Српкиња у Приштини.…
Srpska24.me, 1. 3. 2024, Александар Стаматовић: Злочини хоџе Османа Растодера према православном становништву у Другом свјетском рату
Хоџа Осман Растодер спада у ред најзначајнијих ратних злочинаца из редова муслиманског становништва у Црној Гори, заједно са Саљом Никочевићем, и браћом Феровић, Ризом и Шемсоом из плавско-гусињског краја. У односу на остале ратне злочинце из редова муслимана у Црној Гори, који су били прости извршиоци, и са нижом командном… СРНА, 2. 3. 2024, Служен парастос за погинуле Србе из сарајевских општина и обиљежено 28 година од егзодуса
На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и одата почаст погинулим српским борцима чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског мировног споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина прије 28 година пренесени и сахрањени на овом гробљу. Овим парастосом за 187 погинулих бораца са сарајевског ратишта сахрањених у…
СРНА, ДИЦ Веритас, 29.02.2024, Три од шест идентификованих особа са списка Веритаса – Срби
У Заводу за судску медицину у Загребу идентификовани су посмртни остаци шест особа страдалих у протеклом рату, од којих су три са списка Документационо-информационог центра “Веритас”, док за три нису достављена имена, а ријеч је о посмртним остацима преузетим са подручја БиХ. Према “Веритасовим” сазнањима идентификовани су четрдесетосмогодишњи Србин Петар…
Политика, 1. 3. 2024, Хероина добија споменик
На углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве постављен постамент на који ће бити подигнуто обележје Милунки Савић. Хероина Милунка Савић, једна од најпознатијих и најхрабријих ратница у нашој земљи, добровољац из балканских ратова и Првог светског рата, на пролеће би требало да добије споменик. Обележје ће се налазити на месту…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, СРНА, 21. 12. 2024, Кордун: Служен парастос за 1.496 жртава српске и ромске нејачи које су убиле усташе [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24104-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, СРНА, 21. 12. 2024, Кордун: Служен парастос за 1.496 жртава српске и ромске нејачи које су убиле усташе [Мапа]
ПОТОМЦИ жртава данас су код споменика и спомен-костурнице у селу Пркос на Кордуну одали пошту за 1.496 жртава припадника српске и ромске нејачи из овог и околних села које су усташе убиле у периоду од 19. до 21. децембра 1941. године.
Парастос убијенима је служио парох карловачки протојереј Радослав Анђелић, а потом су положени венци.
У усташкој офанзиви на север Кордуна крајем 1941. и почетком 1942. године под директном командом усташког поглавника Анте Павелића, министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића и усташког часника Анте Мошкова, према истраживању др Душана Кораћа*, убиј[...]
![Институт за истраживање српских страдања, 29. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ I [In memoriam 29.1.2012]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11146-350x200-no.jpg)
Институт за истраживање српских страдања, 29. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ I [In memoriam 29.1.2012]
I
Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да староседеоци Срби, на Косову и Метохији, имају епископију стару 1080 година са близу 1.500 хришћанских сакралних споменика.
Завереници ћутања, користећи актуелни терор над Србима, не желе да се свет суочи са чињеницом да европски историчари и европски картографи (Dulcerto 1339; Wavasori 1539; Di Val 1663; Cantelli 1690) никада у територију Албаније нису уписивали област српског Косова и Метохије. Ова регија Старе Србије никада није била посебна територијална јединица, већ у хиљадугодишњој и[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 4. 2024, Цвијеће и свијеће за жртве Добровољачке
САРАЈЕВО - Учесници обиљежавања 32 године од злочина над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву положили су цвијеће и прислужили свијеће за све страдале на мјесту злочина, уз јаке мјере обезбјеђења.
Траса којом су се кретали аутобуси из Источног Сарајева била је затворена за саобраћај, федерална полиција је у великом броју била распоређена уз пут, као и у Улици Хамдије Крешевљаковића, некадашњој Добровољачкој улици.
Све је прошло без инцидената.
Служењем парастоса у Цркви Светог великомученика у Источном Новом Сарајеву почело је обиљежавање 32 године од злочина у До[...]
e-Veritas, 8.9.2021, Povodom 28. godišnjice stradanja Srba iz „Medačkog džepa“
Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena južno i jugoistočno od Gospića u tzv. “Medačkom džepu”, koja su se do tada osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom UN-a.
Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicionere. Ono što nisu uspjeli u nastupanju, pobili su i uništili u povlačenju, koje je, uz posredovanje UNPROFOR-a, potrajalo do 17. septembra iste godine.
Tragedija “Medačkog džepa” odvijala se pred oči[...]
![РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14896-350x200-no.jpg)
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце.
На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На месту капеле је метеоролошка станица.
"Ту где је стајала спомен-плоча је костурница дубока три до четири метра. Ту су сад инструменти. Шест хиљада људи је ту сахрањено. И мој деда Мита, по мајци, ту почива", каже проф. др Бора Ристић, почасни председник Удружења з[...]
