За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блог BorisRadakovic.com, 4. 4. 2021, Злочин муслиманских усташа над Србима Возуће 1942. године [из Архиве]
Независна Држава Хрватска је током 1942. године свој геноцидни план над Србима спроводила на сваком педљу своје територије коју је контролисала. Усташке идеја о истребљењу Срба била се угнијездила у главе многих Хрвата и муслимана у НДХ. Тако је било и на подручју Возуће. Преживјели свједоци испричали су након рата… Глас Српске, 29. 2. 2024, Убице измакле правди: Годишњица „Крваве свадбе“ у Сарајеву
У Сарајеву је 1. марта 1992. године убијен српски сват Никола Гардовић, а рањен православни свештеник Раденко Мировић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло…
СРНА, 28. 2. 2024, Нови прилози истаживању усташког геноцида над Србима у НДХ [Иницијатива]
Теренским истраживањем на територији Хрватске и сарадњом са појединцима дошло се до значајног сета докумената који потврђују бестијалност усташке идеологије и геноцид над српским народом на територији Независне Државе Хрватске (НДХ), рекла је Срни директор установе Спомен-подручје Доња Градина Tања Tулековић. Tулековићева је навела да су и у овој години…
Политика, 28. 2. 2024, Слобода као света дужност – Помен устаницима на Бранковачком вису
Kрајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем окупило се око 700 устаника који су пошли у борбу против турских завојевача Бранковина – По традицији, Месна заједница Бранковина организовала је на Бранковачком вису код Ваљева помен и полагање венаца на споменик устаницима који су пре 220 година, крајем фебруара…
Политика, 27. 2. 2024, Обележено 107 година од Топличког устанка
Био је то једини устанак у некој држави окупираној од централних сила током Великог рата, трајао је непуних месец дана Прокупље, Куршумлија – Низом културних манифестација у Прокупљу и Куршумлији обележено је 107 година од Топличког устанка, народне буне против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. Државна…
Политика, 27. 2. 2024, Филм о шабачким страдалницима [Мапа]
Пројекат реализовали „Холокауст центар” и ђаци четири основне школе, а подржало Министарство културе Шабац – Култура сећања изузетно се негује у Шапцу, граду-страдалнику у оба светска рата, а допринос томе ових дана дали су и ученици четири основне школе и Удружења грађана „Холокауст центар”, реализујући пројекат „Прошлост у објективу”, који…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 3.3. 2023, Обиљежена 31 година од агресије Хрватске на Брод
У Броду је обиљежена 31 година од агресије Хрватске на ову општину, што је представљало увод у почетак рата у БиХ и најсвирепије злочине који су се догодили на том подручју.
Служен је парастос за 224 убијена војника и цивила и положени вијенци на спомен бродским ослободиоцима.
Стана Дујанић и данас тражи правду за свог сина Мирослава, који је имао само двадесет година, када су га на данашњи дан паравојне оружане формације из Хрватске, прво убиле па запалиле. Прича Стана, да и дан данас није тачно сигурно како је преминуо.
Услиједило је протјеривање 12 хиљада Срба, а затим шестомјесечн[...]
![СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12305-350x200-no.jpg)
СРНА, 13. 6. 2022, Парастос Тројчинданским жртвама усташког злочина [Мапа]
У Сребреници ће данас бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба.
Тим поводом код спомен-костурнице у 10.00 часова биће служенa литургија, а потом парастос за убијене Србе.
Почаст страдалима биће одата код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице, гдје ће бити положено цвијеће.
Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је раније Срни да су у овој костурници дијелови скелета српских цивилних жртава - дјеце, жена и стар[...]
Јужне вести, 14. 10. 2024, Пре 80 година Ниш ослобођен у Другом светском рату
Протеривањем немачких јединица из Нишке Бање и Ниша и спајањем Народноослободилачке војске Југославије, Бугарске армије и совјетског ваздухопловства у центру Ниша код тадашњег хотела "Оријент", садашњег "Амбасадора" званично је и коначно ослобођен Ниш у Другом светском рату.
Операција ослобађања Ниша почела је 8. октобра 1944. године, али је шест дана касније грађани и ослободиоци прославили коначну слободу, после три године, шест месеци и четири дана немачке и бугарске окупације.
У књизи Ниш 1944. о операцији и ослобађању Ниша писали су Небојша Озимић, Александар Динчић и Иван Митић[...]
Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав.
Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.
Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, [...]
Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ
Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету
Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају земни остаци 7.500 српских војника страдалих у Великом рату. Сви они пописани су у четири велике књиге, које су до пре неколико месеци чамиле на поду у прашини. Захваљујући нашем конзулату у Солуну и Музеју града Београда, спискови сахрањених отргнути су од небриге[...]
