За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 26. 2. 2024, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник. На њега, Момчила Гаврића (1906–1993), најмлађег војника, потом и најмлађег подофицира Великог рата (поднаредника Шестог артиљеријског…
Danas, 26. 2. 2024, Пре рата нисмо имали музеје, а онда су дошли Немци и затворили их све…
Књига „Окупирана култура“ о културним добрима Србије за време нациста и колаборациониста Стереотип да пре Другог светског рата нису постојали музеји, установе и институције културе у Србији да тај сегмент културног живота код нас почиње тек од нових власти и Другог светског рата побија књига „Окупирана култура“ које је из… ИН4С, 26. 2. 2024, На данашњи дан почео Топлички устанак
На данашњи дан, 26. фебруара 1917. године, у окупираној Србији, почео је Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљевином села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама – побијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села. Јабланичко-топлички устанак је…
Печат, 23. 2. 2024, Велико страдање Срема у НДХ – Стево Лапчевић, историчар [Интервју]
Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“ Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у… Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово…
Вечерње новости, 3. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА: Објаву рата Србији влада Аустроугарске послала је обичном поштом [из Архиве]
После победа у балканским ратовима мир је кратко трајао. Иако економски и војно истрошена, Србија је била приморана да прихвати сукоб са моћном Аустроугарском царевином који је убрзо прерастао у Први светски рат. Мала Србија стајала је на путу огромној царевини ка испуњењу њеног деценијског циља – пробоја на исток.…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 22. 9. 2024, Мистерија страшног злочина над руским монасима: Звона Романових још одјекују светињом код Требиња
Манастир Дужи код Требиња више од века има нераскидиву везу са Русијом. У њему свакога дана на молитву позива звоно, дар Романових. Испод тог звона молили су се и монаси који су стигли пред Октобарском револуцијом. Један је био је и игуман ове важне светиње. Страдали су у Другом светском рату. Убијени за пример. Иза њих је остало непроцењиво благо.
„Предање каже да су руски монаси овде стигли тек 1922. а писани извори да је игуман био Николај Руженцов. Сачувано је неколико његових писама које је упућивао епископу“, прича нам игуман, отац Теофил.
У манастиру на међи истока и запада, до Дубров[...]
![Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20833-350x200-no.jpg)
Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа
Бракусова Драга је заселак који се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. јуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утјерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би је усташе послије запалиле. Мјесто гдје су сахрањени посмртни остаци жртава није обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусједних села.
Неколико људи је игром случаја успјело преживјети овај масакр међу којима и Стево Геце Бракус чије је свједочанство објављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам свој [...]
Спутњик, 27. 5. 2024, Приштина спрема завршни удар на Србе на КиМ – на њихове светиње
Није искључено да Приштина иза кулиса већ обавља неку врсту тихе „примопредаје“ српских светиња на Косову и Метохији Ватикану, иако то Ватикан не би никад јавно признао. То се вероватно дешава путем обнова неких старих српских цркава, у местима на КиМ где више нема ни Срба ни српских гробова, али има темеља српских цркава.
Ово је мишљење историчара са Косова и Метохије Луке Јовановића на вест која се појавила у медијима да је на Косову и Метохији на делу покушај отимања манастира и цркава СПЦ и културно-историјске баштине Срба на КиМ са циљем да се они доделе католичкој цркви.
Старе [...]
Курир, 24седам.рс, 31.8.2021, Јуначка борба три српска села у Републици Српској
ОВО ЈЕ БИО СРПСКИ СТАЉИНГРАД: 6.000 Срба било у окружењу 74 дана, на село пало више од 3.000 граната! РАТОВАЛА ЧАК И ДЕЦА!
Током свакодневних напада муслиманско-хрватских снага, бранећи нејач чија је једина кривица била што су Срби, у Смолући је погинуо 51 борац и осам цивила
Током вишевековне историје српског народа мноштво је догађаја који заслужују да буду забележени као пример одбране идентитета и родне груде, те да се о њима говори, пише и снимају, не само документарни, него и играни филмови како би младе генрације знале какву су жртву поднели њихови преци како би они данас могли слобод[...]
![Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p9275-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 29.3.2020, Из јама коначно ископана истина: Филм Грахово грдно судилиште расветлио зло време братског сатирања [Филм]
Потресни документарни филм "Грахово грдно судилиште" никшићког професора Веселина Матовића. Запис о братоубилаштву током Другог светског рата
ДОКУМЕНТАРНИ филм "Грахово грдно судилиште" професора Веселина Матовића, потресно сведочанство из времена братоубилаштва у никшићком крају, расветлио је трагичну истину, о којој се није смело говорити деценијама. Током Другог светског рата овде је, како каже аутор филма, више него било где другде, потекло од братске руке проливене крви.
Грахово је кроз своју бурну историју изнедрило велики број јунака, главара, народних вођа, честитих[...]
