За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 23. 2. 2024, У изјавама сведока сакривени имена и судбине страдалника: У БиХ је мање него у Хрватској сачувано документације о убијенима у Јасеновачким логорима
МЕЂУНАРОДНА алијанса за сећање на Холокауст, позната као ИХРА, дала је недавно Хрватској задатак да археолошки истражи простор највећег српског стратишта у НДХ – система логора смрти Јасеновац, који подразумева и подручје Доње Градине, где се, према снимцима које су направили савезнички пилоти у априлу 1945, налазе највеће масовне гробнице.…
Глас Српске, СРНА, 22. 2. 2024, На данашњи дан прије 28 година Срби протјерани из Вогошће
На данашњи дан прије 28 година федералне полицијске снаге ушле су у Вогошћу, коју је прије тога напустила српска полиција, и то је била прва општина која је прешла у надлежност Федерације БиХ (ФБиХ). Према историјским подацима и званичним документима, егзодус сарајевских Срба који у ФБиХ називају „мирном реинтеграцијом“, почео…
Вечерње новости, 22. 2. 2024, Пројекат у Хрватској: Потапају јаме са костима 554 Срба [Мапа]
НА мапи највећих српских стратишта у Другом светском рату обележено је и село Горњи Косињ, испод Велебита, као место где је убијено на стотине српских цивила у НДХ, укључујући децу. Опет се нашао у жижи јер би, уз два суседна личка села, требало до краја ове, најкасније почетком следеће године,…
РТ Балкан, 22. 2. 2024, Џафер Дева у извештају ЦИА: Насилни човек који блефира
У извештају америчке Централне обавештајне агенције из 1950. наводи се да је блиски сарадник нациста Џафер Дева непосредно након рата био у контакту са Американцима и Британцима од којих је тражио оружје Да контакти са некадашњим сарадницима нациста, и то одмах по окончању Другог светског рата, нису били страни Сједињеним…
Глас Српске, СРНА, 21. 2. 2024, Танасић: Треба да сазри свијест у држави да језик чува и суверенитет
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је, поводом Међународног дана матерњег језика, да у Србији треба да сазри свијест о томе да међу њеним важним одговорностима јесте и одговорност за национални језик, који чува национални и културни идентитет, а слободно се може рећи и суверенитет. Танасић, који…
Српски меморијал, 20. 2. 2024, Владимир Умељић: Кад мртва уста проговоре – Исповест мученица из Јасеновца [Одломак]
Желим да почнем једним исказом, који заправо није остао сачуван. Стога његово кратко представљање нема експлицитну научно-историјску, већ превасходно једну опште људску конотацију. Радило се о једној ухапшеној младој Сплићанки по имену Нирвана Бочина, која је прво била у логору у Старој Градишки а потом завршила у Јасеновцу, а после… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 25. 7. 2023, На данашњи дан: Рођен Гаврило Принцип (1895-1918)
*
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема…
И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.
Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
[...]
Srbi.hr, 16. 6. 2023, Уништа – село у две државе
Село Уништа припада општини Босанско Грахово у Босни и Херцеговини, али једини пут који води до села иде преко Републике Хрватске, па се у село не може без неопходних дозвола граничне полиције. Административне баријере додатно отежавају живот преосталих петоро становника у Уништима, али и обнову православног храма уништеног у шумском пожару након последњег рата.
Једно село, две државе, државна граница без граничног прелаза и пут којим се, уз поседовање важећих биометријских путних исправа, легално може једино из Републике Хрватске, али и то уз неопходну дозволу од две граничне полиције. Ту, н[...]
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска.
Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Пр[...]
Компас.инфо, 2. 11. 2024, Наредбе Воје Танкосића које су оснажиле српске породице и сачувале српске мајке у Македонији и на КиМ
Почетком XX века енормно расте стопа насиља над српским становништвом на подручју Македоније и Косова и Метохије. Тамо Бугари, Арнаути и Турци удруженим снагама пљачкају, убијају и малтретирају Србе, а између осталог и наше жене.
Довољно је рећи да је 1905. за само три месеца забележено преко 800 убијених Срба из хира док је проценат силованих српкиња и спаљених кућа био двоцифрен. Тада у Стару Србију долази Воја Танкосић и уз подршку других будућих чланова Црне Руке започиње одбрану српског становништва.
Формирање четничких одреда широм Македоније и Космета
Намеће незапамћену дисци[...]
РТС, 14. 7. 2023, Срби у Крајишту код Липљана обележили сеоску славу упркос негодовању Албанаца
Расељени Срби из Крајишта код Липљана окупили су се у оштећеној сеоској цркви и обележили храмовну славу Свете Враче, показујући интересовање за своја имања и повратак на њих, упркос видљивом неслагању локалних Албанаца.
Трећу годину заредом више од педесет Срба окупља се у свом Крајишту, у којем су данас добили и поруку да нису добродошли, иако су прошле 24 године од ратних сукоба.
Њихове комшије Албанци су на свакој од бандера крај пута до црквеног дворишта и православног гробља поставили заставе "ОВК", али и Албаније, Сједињених Америчких Држава, те заставе плаво-жуте боје које за већ[...]
