За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
e-Veritas, Jutarnji list, 14. 02. 2024, Troskot u Saboru: ‘Zgrožen sam zvjerstvom u Lici. Bagerima ulaze u groblja zbog projekta koji nema smisla. Kome je to palo na pamet?!‘ [Мапа]
(…) Troskot: Zgrožen sam viđenim na Kosinjskom polju Zvonimir Troskot (Most) izjavio je kako je „zgrožen“ onim što je ovaj vikend vidio na Kosinjskom polju. „U 21. stoljeću radimo egzodus ljudima, takvo zvjerstvo nisam imao prilike gledati ni u jednoj drugoj državi“, rekao je i naveo da se ljude prisiljava…
Глас Српске, 14. 2. 2024, Злочин без казне, 31 година од стравичног злочина над Србима у Чајничу
На данашњи дан прије 31 године, припадници тзв. АРБиХ из Горажда, напали су незастићена села у општини Чајниче. Тада су убијена 24 српска цивила, најмлађа жртва био је 13 годишњи Жељко Машић. Напад је изведен с леђа, територије Црне Горе. Према ријечима преживјелих мјештана у злочину над Србима учествовали су…
Портал Новости, 14. 2. 2024, Олуја над Далмацијом [Фото]
Након Задра и Сплита мурал с поруком „Наша Олуја не престаје“ и сликом усташког војника под црним шљемом на којему се истиче шаховница с првим бијелим пољем освануо је у још 13 далматинских мјеста Слоган „Наша Олуја не престаје“ ових је дана заживио у пракси. Макар када је у питању…
Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 – Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]
Поред бројних писања и сећања преживелих логораша о самом чину пробоја, и данас се не може са сигурношћу реконструисати цео догађај. Ипак, у наредним данима Јужне вести ће објављивати делове истраживања нишког историчара Александра Динчића, који у многоме објашњавају како је дошло до првог организованог бекства из неког нацистичког логора… Kosovo Online, 13. 2. 2024, Зуроф: Сан Косова је да се Срби иселе
Директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф каже за Косово онлајн да на Косову није било геноцида и истиче да је очигледно да је сан Косова да се Срби иселе. “Нисам експерт за ситуацију за положај Срба на Косову и јако тешко ми је да дам неку озбиљнију тврдњу.…
Portal Novosti, 12. 2. 2024, Ustaški grafiti pred pravoslavnim grobljem u Dicmu
Тjedan dana nakon što su konačno dobili priključak na vodu, u naselju Sušci u Dicmu ispred pravoslavnog groblja nepoznate osobe napisale su ustaške grafite poput NDH, ZDS i ušatog slova U U Dicmu, mjestu između Splita i Sinja, na cesti ispred vrata koja vode na pravoslavno groblje i hram Uspenja…
Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 6. 5. 2024, Чувари Христовог гроба у Врлици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20260-350x200-no.jpg)
Политика, 6. 5. 2024, Чувари Христовог гроба у Врлици [Мапа]
Мало место у северној Далмацији једино је, изузев Јерусалима, где се вековима негује обичај у дане око Васкрса
Бројни васкршњи обичаји временом су се мењали, па и губили услед урбанизације друштва, али један, и то врло специфичан и јединствен, сачуван је и живи већ четири века, како предање каже. Чување Христовог гроба обичај је који је код хришћана забележен једино у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у северној Далмацији, које је традиционално насељавало српско становништво. Иако су Врличани данас махом расути по свету, не заборављају своју аутентичну традицију. Тако се и ове године враћа[...]
![СРНА, 26. 8. 2022, Обиљежена 81 година од хрватског усташког терора над 406 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11851-350x200-no.jpg)
СРНА, 26. 8. 2022, Обиљежена 81 година од хрватског усташког терора над 406 Срба [Мапа]
Парастосом и полагањем цвијећа у Спомен-парку у Босанским Лужанима код Дервенте данас је обиљежена 81 година од страдања 406 жртава усташког терора над Србима лужанске парохије.
Обиљежавање су организовали Градска организација СУБНОР-а и Град Дервента уз покровитељство градоначелника Дервенте Милорада Симића, који је рекао да су Босански Лужани страдалничко село, као и околна села, што се показало кроз све ратове.
"Овдје је 405 православних душа окупљено, потоварени су у вагоне и одвезени у Славонску Пожегу. Да су нормална времена, данас бисмо одали почаст и положили вијенце на мјесту њи[...]
Глас Српске, Срна, 2. 12. 2024, Гламоч: Нико није одговарао за убиства рањених заробљених српских војника
Припадник Девете граховске бригаде Војске Републике Српске Слободан Вуковић (22) убијен је рафалом у леђа након што је заробљен и рањен током хрватске војне операције "Зима `94" у рејону Равни долац, а за овај ратни злочин још нико није одговорао, рекао је Срни његов саборац Зоран Ковљенић, који је том приликом заробљен са још двојицом војника.
Ковљенић је испричао да је Вуковић убијен након то је непријатељским војницима рекао да је рањен, а наредбу да је издао командир извиђачко диверзантског одреда 126. домобранске пуковније из Сиња.
"Наредба је гласила `уби`, а не убиј га, као да се [...]
Срна, 28.4.2016, Годишњица смрти видовданског хероја – Гаврило Принцип
БИЈЕЉИНА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 98 година умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације "Млада Босна", чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.
Чланови "Младе Босне" извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење.
Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25[...]
![Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13737-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 6. 2022, Заборављени праведник Богдан Рашковић [Мапа]
У зборнику архивске грађе „Лоборград” аутор Вељко Ђурић Мишина обелодањује аутентична сведочења заточеница логора у НДХ, открива како је влада Милана Недића уз помоћ Немаца спасавала сужње из усташких казамата и како је један човек заслужан за избављење 65.000 Срба Богдан Рашковић
„О Јасеновцу је за протеклих 75 година објављено више од 3.500 радова различитог квалитета и обима и две-три десетине квазиисторијских текстова у Хрватској. О Лоборграду нема радова српских историчара и публициста.”
Ова напомена историчара Вељка Ђурића Мишине, аутора зборника „Лоборград”, уједно је и најбоља по[...]
