За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 11. 2. 2024, Прота Душан Суботић – мученик са харизмом вође
Размјере усташких злочина у НДХ још нису у потпуности расвијетљене и публиковане, а ни жртве пописане. Када се од деведесетих почело отвореније говорити о томе, одмах је услиједио оштар отпор хрватске јавности, што траје све до данас, као рецимо ту недавно око филма “Дара из Јасеновца”. Зачудо, и код једног… Печат, 1. 12. 2023, Бојан Јовановић: Начин убијања у Јасеновцу [из Архиве]
Феноменологија највећег злочина II Како је спречено да се хрватски геноцид над Србима у НДХ осуди и адекватно обележи најпре у Србији а потом и представи светској јавности као најстрашнији злочин који би требало да има своје место у колективној меморији човечанства! Шта о злочину кажу немачки извори и форензички… Глас Српске, РТРС, СРНА, 10. 2. 2024, О стравичном злочину ћутало се деценијама: Служен парастос жртвама усташког покоља у Поткозарју [Мапа]
У Поткозарју код Бањалуке данас су обиљежене 82 године од усташког покоља над српским цивилима у овом насељу, те у Пискавици и Верићима. Тим поводом у Храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарују служена је литургија, а код спомен-обиљежја парастос за 624 убијена српска цивила, од којих 208 дјеце до 15…
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт. У окупираним крајевима завладао…
Печат, 24. 11. 2023, Бојан Јовановић: Феноменологија највећег злочина [из Архиве]
Како је спречено да се хрватски геноцид над Србима у НДХ осуди и адекватно обележи најпре у Србији а потом и представи светској јавности као најстрашнији злочин који би требало да има своје место у колективној меморији човечанства! У процесу стварања сопственог индивидуалног и колективног идентитета, битан чинилац је однос… РТС, 4. 2. 2024, Милош Војиновић: Нови документи o улози Немачке у распаду Југославије: Како је историја из 1941. обликовала историју 1991. године
Oвих дана је Вилсонов дигитални центар из Вашингтона објавио више стотина докумената који су потекли из канцеларије Хелмута Кола, канцелара Западне Немачке, потом и уједињене Немачке (1982-1998). Многа од њих односе се на период распада Југославије. Читајући о Коловим активностима, можемо да закључимо да је 1991. пре била оживљавање историје… Не заборављамо – Памтимо
![Печат, 1. и 8. 9. 2023, Василије Крестић: O фалсификовању историје и фалсификаторима (1, 2) [на Дан Светих мученика Јасеновачких]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16228-350x200-no.jpg)
Печат, 1. и 8. 9. 2023, Василије Крестић: O фалсификовању историје и фалсификаторима (1, 2) [на Дан Светих мученика Јасеновачких]
Јавност треба да зна да је највиша научна установа Србије, кад је реч о проблему геноцида почињеног над Србима у Јасеновцу и у читавој НДХ игнорисана, а ћутањем државе пружена је подршка фалсификаторима наше историје. Београдски ревизионисти историје спремни су да прихвате податак да је у Јасеновцу пострадало највише око 90.000 до 120.000 људи, и то само оних којима се зна име и презиме, чиме су се приближили званичним хрватским проценама. Тим поводом у Хрватској се на више страна истиче да су Срби и Српска православна црква коначно одустали од „српског мита од 700.000 српских жртава”
[...]
Вечерње новости, 18. 9. 2023, ВАТИКАН БИО УПОЗНАТ И СА ЗЛОДЕЛИМА УСТАША У НДХ: Свештеници, блиски Папи Фрањи, о новооткривеним документима
ПАПА Пије XII морао је да зна за монструозне злочине над Србима у усташкој творевини - Независној Држави Хрватској.
Поглавар Римокатоличке цркве за време Другог светског рата, баш као што је, како је управо обелодањено, био упознат са нацистичким злочинима и Холокаустом над Јеврејима, сигурно је био информисан и о злоделима на целој територији НДХ!
Ово, у ексклузивном разговору за "Новости", тврде свештеници блиски садашњем папи Фрањи који, како наводе, "и сами очекују још многа открића из ватиканских архива".
- Ништа није искључено, јер су и свештеници који су били противници Хитлера[...]
![Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23690-350x200-no.jpg)
Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]
Молитвеним сјећањем на страдале српске цивиле и борце и полагањем вијанаца данас су обиљежене 32 године од злочина над 56 свирепо убијених у Јошаници на Никољдан 1992. године, а преживјели су послије три деценије дочекали да починиоцима почне суђење.
На дан када је требало да сломе крсни колач, тада је мучењем и одсијецањем дијелова тијела муслиманска војска из Горажда звјерски масакрирала више стараца, 21 жену и троје дјеце.
Милости нису имали ни за двогодишњу Данку Тановић, Драгану Вишњић од десет година и њеног три године млађег брата Дражена. Најстарија жртва у овом покољу био је дев[...]
Политика, 21. 9. 2023, Тридесет две године од злочина на Коранском мосту
На данашњи дан припадници зенги масакрирали су 13 резервиста ЈНА и блокирали касарну „Логориште” остављајући војску без хране и воде. Ова јединица је показала изузетну храброст и успела да се пробије из окружења, што је био јединствен подухват у минулом рату на простору СФРЈ
Корански мост у Карловцу место је над којим је људско зло 21. септембра 1991. године одиграло своју злосутну игру. На том прелазу што спаја две обале хрватске паравојне снаге народне гарде – зенге, зверски су убиле и масакрирале 13 припадника резервног састава Југословенске народне армије, који су пошли да помогну људст[...]
РТРС, 10. 10. 2024, Егзодус Срба из Санског Моста: 29 година туге и бола
Симболичним спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 29 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000. Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу.
Тужно сјећање на посљедње дане у родном Санском Мосту навире и готово три деценије од егзодуса. За Сањане, 10. октобар подсјетник је на тешку јесен 1995. године када су се спасавали како је ко знао и умио.
- Толико пута смо залијегали, гранате падале, само једна иза друге. То је [...]
