За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]
У основној школи у Дракулићу из учионица изведено 52 српске деце и на најужасније начине побијено у школском дворишту. Једна од учитељица је гледајући злочинце и децу полудела Био је то најмасовнији покољ Срба у НДХ у једном дану. Од јутарњих сати 7. фебруара 1942. до раног поподнева, без и… Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]
У Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац служен је парастос и одржан час поводом 82 године од страдања 52 ученика те школа, која су на мучки начин усташе убиле на данашњи дан 1942. године. Голготу коју су прошли српски ђаци, приказана је кроз историјски час који су извели…
Глас Српске, СРНА, 6. 2. 2024, Миловановић: Стално подсјећати да је само из Возуће у Јасеновац депортовано 400 Срба
У времену бескрупулозног ревизионизма и отворених намјера да српске жртве Јасеновца буду умањене важно је документовати и огласити сваки злочин, те истаћи да је само из Возуће, која је од тог НДХ стратишта удаљена на стотине километара, у фебруару 1942. године депортовано и тамо погубљено око 400 Срба, мушкараца, рекао…
Печат, 26. 1. 2024, Василије Крестић: Наука и политика
Један број научника различитог тематског профила је током 2022. године био ангажован да средствима Фондације „За српски народ и државу”, коју је основала Напредна странка на иницијативу председника Александра Вучића, организује међународни научни скуп о Јасеновцу. Позиви иностраним учесницима били су већ послати, али увече уочи дана када је скуп…
Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]
Удружење грађана Козара у суботу обиљежава 82. годину од страдања српских цивила које су убиле усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у поткозарским селима. Након литургије, биће уприличен парастос и полагање вијенаца за убијене српске цивиле. Предсјдник УГ „Козара“ Зоран Милаковић рекао је за Глас Српске да се скоро…
Политика, ДИЦ Веритас, 26. 1. 2024, Саво Штрбац: Православни Божић у хрватској супер изборној години
Штa се крије иза прилично необичног скупа у Дицму, на којем је најављено и оснивање хрватске православне цркве у идућих пет година? Oни су били присутни због гласова бирача српске националности у овој супер изборној години Кроз претходних двадесет година јавност у региону је навикла на пријеме поводом прославе Божића…
Не заборављамо – Памтимо
![e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20049-350x200-no.jpg)
e-Veritas, Агенције, 27. 04. 2024, У Градишци обиљежено 29 година од егзодуса Срба из западне Славоније [Фото]
Код спомен-обиљежја у Градишци данас су положени вијенци и цвијеће за српске цивиле и војнике из западне Славоније погинуле у хрватској операцији етничког чишћења Срба – "Бљесак", 1. маја 1995. године.
Претходно је служен помен за 283 убијена Србина у овој злочиначкој акцији.
Из западне Славоније прије 29 година у хрватској акцији "Бљесак" за само 36 часова протјерано је преосталих 15.000, а убијено 283 Срба, од којих 107 цивила међу којима и 12 дјеце.
Хрватске оружане снаге су под кодним називом "Бљесак" 1. маја 1995. године извршиле агресију на српску област Западна Славонија, у сас[...]
РТРС, Срна, 22.4.2017, Молитвено сјећање и меморијална академија у помен јасеновачким жртвама
У обновљеном храму Светог пророка Илије у мјесту Млака надомак Јасеновца, поводом Дана пробоја логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац, Свету архијерејску литургију служи Његово преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Светој архијерејској литругију присуствовао је предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар просвјете и културе Српске Дане Малешевић, представници Секретаријата за вјере Републике Српске и Србије и предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац.
[...]
СРНА, 9.6.2018, Деветнаест година српског безнађа
Срби нестају и у региону Пећи и Призрена, гдје их је од скоро 50.000 прије НАТО агресије остало мање од хиљаду, а слична је ситуација и у регији Приштине из које су Срби очишћени. У урбаном дијелу Приштине сада живи седморо Срба?!
ПРИШTИНА, 9. ЈУНА /СРНА/ - На данашњи дан прије 19 година НАTО агресори су оквиру акције "Милосрдни анђео" извели посљедње нападе на циљеве по територији тадашње државне заједнице Србије и Црне Горе, након чега је Космет остао без више од 200.000 Срба.
Послије 78 дана бомбардовања, услиједило је потписивање Кумановског споразума којим је утврђено да к[...]
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић
За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година.
Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља, гласи стара максима. Имајући то у виду, Републички центар за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) Републике Српске потрудио се да разоткрије злочине почињене над српским становништвом током грађанског рата у БиХ.
Суочени са немаром босанскохерцеговачких институција [...]
ИН4С, 18. 3. 2023, Говор Владике Николаја Велимировића (1880-1956) у катедрали Светог Павла у Лондону, на Видовдан 1916. (67 година од упокојења) Видео
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење.
„Господо и пријатељи!
Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Величанством краљем Џорџем Петим и најугле[...]
