За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, ДИЦ Веритас, 26. 1. 2024, Саво Штрбац: Православни Божић у хрватској супер изборној години
Штa се крије иза прилично необичног скупа у Дицму, на којем је најављено и оснивање хрватске православне цркве у идућих пет година? Oни су били присутни због гласова бирача српске националности у овој супер изборној години Кроз претходних двадесет година јавност у региону је навикла на пријеме поводом прославе Божића…
Вечерње новости, 4. 2. 2024, У Дракулићу Србе убијали камама и секирама: Злочин који се догодио пре 82 године
У БАЊАЛУЧКОМ насељу Дракулићи су обележене 82 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године без испаљеног метка убиле 2.315 Срба, међу којим 551 дете. О свирепости злочина сведочи чињеница да су покољ над Србима чиниле комшије и фратри из самостана…
Стање ствари, 2. 2. 2024, Никола Милованчев: Допуна пописа жртава Другог светског рата – командант Метковске четничке бригаде Константин Славковић и син му Винко
После позива Музеја жртава геноцида из Београда на допуну крњег пописа жртава Другог светског рата у Југославији, сачињеног 1964. године, одлучио сам да се одазовем и сакупим податке о неким од изостављених ратних жртава. Ово је прва допуна пописа жртава из 1964, који је обухватио 597.000 жртава, што по мојој…
Политика, РТС, 2. 2. 2024, Лондон: Комеморација академику проф. др Србољубу Живановићу
После Бања Луке (АНУРС) и Београда (САНУ), 1. фебруара је у Лондону одржана свечана комеморација академику проф. др Србољубу Живановићу. Организатор скупа је била Фондација за сјећање на Јасеновац и Холокауст, чији је академик Живановић био суоснивач. Драгана Томашевић, директор и суоснивач фондације је подсетила присутне да је личност вансеријског…
Светигора, 2. 2. 2024, На данашњи дан манастир Ђурђеви Ступови одбрањен од турске војске
На данашњи дан, 2 фебруара 1876. године око двије стотине васојевићких устаника, у цјелодневној борби, одбранило је од турске војске манастир Ђурђеви ступови код Берана. Своју задужбину Ђурђеве Ступове подигао је Господар Будимља жупан Стефан Првослав, син Великог жупана Тихомира, а синовац Немањин 1213. године. У Манастиру, његовој задужбини, на…
РТРС, ИН4С, Телеграф, 2. 2. 2024, Алекса Шантић (1856-1924) – На данашњи дан [Фото, ФБ]
Пре тачно 100 година, 2. фебруара 1924. године, у Мостару је умро Алекса Шантић, песник, академик, космополита и родољуб, био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, век после смрти, важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине. Овај, пре сега, српски, херцеговачки, али и…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 4. 7. 2024, Др Зоран Станковић – могао да каже и да докаже
Ми смо у нашој земљи веома незадовољни неким одлукама које су судска већа у Хагу донела, то се пре свега односи на ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Ако би погледали моје изјаве, описе повреда, начин убијања људи у Сребреници и околини од стране јединица Насера Орића, та пресуда је срамна. Ја то могу да кажем и да докажем.
Ријечи су ово покојног др Зорана Станковића, патолога, генерал-мајора, великог човјека о којем је снимљен велики филм “Свједок” аутора Дениса Бојића, који је у сриједу навече премијерно приказан у Бањалуци.
Ријечи су дио једног од бројних Станковићевих свједочења у Ха[...]
СРНА, 31.3.2018, Судбина још 180 Срба из Сарајева скривена и после 26 година
Прије 26 година, нелегални референдум муслиманско-хрватске коалиције у БиХ, убиство српског свата на Башчаршији, потом агресија и напади хрватске војске на Србе у Купресу, Сијековцу, те селу Равно, били су неки од првих детонатора крвавог грађанског рата у БиХ...
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 31. МАРТА /СРНА/ - Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево ни након 26 година од почетка грађанског рата у БиХ није добила званичан одговор о томе каква је судбина 180 сарајевских Срба, за чијим се посмртним остацима безуспјешно трага.
"Ми нисмо посустали, не смије[...]
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
СРНА, 1. 8. 2023, Убијено и нестало 1.893, а има још неидентификованих
Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је за Срну да најновији подаци показују да су у Погрому над Србима током "Олује" убијена и нестала 1.893 лица, да има још неидентификованих посмртних остатака, као и да се не може очекивати да Хрватска и Запад у правом, објективном смислу признају српске жртве јер не желе да виде истину о овој злочиначкој акцији хрватске војске и полиције.
"Треба рећи да је у Хрватској ексхумирано доста жртава из `Олује`, које још нису идентификоване. Тако да та бројка иде на више од 330 посмртних остатака који се односе на `Олују`, [...]
СРНА, 17. 8. 2023, Велика улога Кола српских сестара у српском друштву
Веома је значајна улога Кола српских сестара у српском друштву, посебно у тешким временима, попут ратних деведесетих у Херцеговини, када су несебично помагале народу, речено је на вечерашњој свечаној академији "Диптих о милосрђу" у Tребињу, одржаној поводом 120 година од оснивања Кола.
Његово преосвештенство епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије истакао је да је веома велики значај институције Кола српских сестара, које је увијек активно, нарочито у критичним временима и тамо гдје је српски народ угрожен.
Владика Григорије изјавио је новинарима уочи академије да је веома значајна [...]
