За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Прњавор: Обиљежене 83 године од мучког убиства 22 Србина
Код спомен-обиљежја на Радловцу у Прњавору данас је служен парастос за 22 лица српске националности из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци која су усташе заклале на данашњи дан 1941. године, међу којима је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година. Служење помена организовали су Борачка…
СРНА, 4. 12. 2024, Обиљежене 32 године од прогона Срба из Гостовића и Жепча
У Модричи су данас обиљежене 32 године од прогона око 5.000 Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча. Тим поводом служена је литургија у Цркви Свете Петке Параскеве, парастос, те положено цвијеће на спомен-обиљежје за 111 Срба погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Замјеник команданта…
Искра, Нови Стандард, 26. 11. 2024, Милош Ковић: Порекло британске србофобије
Слика Срба у политици и култури Велике Британије представља широку и разгранату истраживачку област. Она се, умногоме, преплиће са традиционално схваћеном историјом британско-српских веза и односа. У последњој деценији 20. века, међутим, појавили су се нови истраживачки приступи у сагледавању ових тема. Књига Оријентализам Едварда Саида (1978), посвећена проучавању западног… Глас Српске, Срна, 2. 12. 2024, Гламоч: Нико није одговарао за убиства рањених заробљених српских војника
Припадник Девете граховске бригаде Војске Републике Српске Слободан Вуковић (22) убијен је рафалом у леђа након што је заробљен и рањен током хрватске војне операције „Зима `94″ у рејону Равни долац, а за овај ратни злочин још нико није одговорао, рекао је Срни његов саборац Зоран Ковљенић, који је том…
Епархија нишка, 4. 11. 2015, Стогодишњица страдања нишких свештеномученика [из Архиве] – Списак жртава
Апстракт: Поводом стогодишњице погибије свештеника и свештеномонаха епархије нишке у Првом светском рату (од 1914. до 1918. године), објављујемо текст о нишким свештеномученицима. У Првом светском рату, бугарска војска је интернирала и убила преко 100 свештеника и монаха широм нишке епископије. Не постоји тачан број и тачна слика колико је… Kosovo Online, 2. 12. 2024, Гујон: Од почетка године 113 напада на Србе на КиМ
Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон саопштио је да је од прошле године до данас забележен 31 напад од стране екстремних Албанаца на културна добра српског народа на Косову и Метохији, а да је од почетка ове године било чак 113 напада на Србе који живе тамо.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили су оружје.
Како подсећа ДИЦ Веритас, одмах по предаји, једна група заробљених, махом активних припадника ЈНА, одвежена је у просторије полиције, а преосталих 17 војника српске националности, резервиста из кордунашког с[...]
![PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17451-350x200-no.jpg)
PaleLive.com, 17. 11. 2015, Да се не заборави: Страдања у Јеловцима 1941-45. године [из Архиве]
Само у једном дану 14. новембра 1943. године, усташе су у налету бијеса и мржње према овим горштацима спалиле Јеловце готово до темеља. Побили су, поклали и спалили све оне који су се затекли у селу и село напустили кличући „великој побједи“ над голоруким народом.
Ко су и одакле су биле те усташе? У то вријеме њихова постаја је била у Палама, били су власт Независне Државе Хрватске – НДХ, а најбројнији су били управо муслимани из околине Пала и села која гравитирају Горажду. Причало се да су се по злу посебно истицале усташе из Праче и Иловаче.
Пројекат масовног уништења српског народа на Па[...]
Печат, 10. 3. 2017, Хелсиншки одбор амнестира Хитлера и Павелића
Преносимо текст који је поводом прилога Бранке Михајловић за Радио „Слободна Европа“ под насловом „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“ објавило удружење „Јадовно 1941“
Пише Никола Милованчев
У прилогу, у изјавама саговорника ауторице текста, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности“.
Да прев[...]
Политика, 15. 5. 2024, Нападнута колона ЈНА у Тузли – На данашњи дан 1992.
Напад на јединице Југословенске народне амије које су се споразумно повлачиле из Тузле догодио се 15. маја 1992. године, а према наводима оптужнице у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила.
Мучки напад, упамћен под називом Тузланска колона, догодио се упркос претходно постигнутом договору муслиманских власти у Тузли са представницима ЈНА о мирном одласку војске. Колона ЈНА, 92. моторизована бригада, повлачила се тог 15. маја 1992. године из касарне „Хусинска буна” сасвим мирно, да би била дочекана у заседи и нападнута.
Постигнут је претходно споразум представника новообразоване С[...]
![Srpska24.me, 5. 12. 20204, Дејан Бешовић: Владика Серафим (Јовановић), чувар православља и у Албанији [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23603-350x200-no.jpg)
Srpska24.me, 5. 12. 20204, Дејан Бешовић: Владика Серафим (Јовановић), чувар православља и у Албанији [Мапа]
Епископ Серафим (Сава Јовановић), рођен је у Призрену 29. 11. 1873. године. Школовао се у Богословији Св. Кирила и Методија. Био је свештеник, војни свештеник и суплент. Рукоположен је за јеромонаха јуна 1902. у Цркви Светог Александра Невског у Скадру. Од 1908. до 1912. студирао је на Московској духовној академији и дипломирао са научним степеном кандидата богословља. Замонашио се 1909. у Српском подворју у Москви. По повратку, постављен је за наставника Богословско-учитељске школе у Призрену. Био је војни свештеник у Штипском гарнизону и Штабу Вардарске дивизије.
Док је служио као војни с[...]
