За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет… РТ Балан, 1. 2. 2024, Чиповање српског језика: Родна равноправност и језички стандарди
Одредбама Закона о родној равноправности које се тичу употребе родно осетљивог језика врше се измене у самом корену језика: мења се граматички род, синтакса, лексика, језички стандарди и основни лингвистички принципи Када би се применио Закон о родној равноправности, тачније одредбе које прописују обавезу употребе родно осетљивог језика у називима… Стање ствари, 31. 1. 2024, Љиљана Чолић: Скуп је Србизам
Пашић је упутио депешу конзулу у Приштини: „Јавите одмах да ли је Томка Фртунић умрла и кад“. Нема трага о званичном одговору, а могао је да гласи: „Да, господине Пашићу умрла је, крива што је Српкиња“ Има у Вучитрну један стари камени мост, усамљен на усахлом тлу. Реке под њим…
ИН4С, 31. 1. 2024, Драган Р. Млађеновић: Спрем’те се четници – силна ће борба да буде
О ослобођењу Јужне Србије (данас Северна Македонија) Јован Цвијић је писао: „Кад бисмо ми те земље ратом и крвљу заузели, нико од нас не би сматрао да смо их освојили, већ само повратили од Турака, ослободили од најгорих насиља области за које је најјаче везана српска свест и српско осећање“.… Вечерње новости, 31. 1. 2024, Владика који је одбио и Павелића и Тита – 110 година од рођења Епископа Варнаве (Настића) – На данашњи дан
Навршио се читав век и још десет година откако је рођен владика Варнава (Војислав Настић), један од најистакнутијих архијереја Српске православне цркве који је проживео страдања, иако својим речима и делима никада није дао повода за то. Неправедно прогањан, мучен и утамничен од комунистичког режима, остао је непоколебљив у вери…
Вечерње новости, 30. 1. 2024, Добротвор из царског Призрена: Сима Андрејевић Игуманов, родоначелник српског задужбинарства – На данашњи дан
РАВНО је 220 година од рођења Симе Андрејевића Игуманова (1804-1882), великог српског добротвора. Остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Подигао је Призренску Богословију, а Београду је оставио једну од најлепших грађевина, Игуманову палату, смештену на крају Теразијског платоа. Рођен је 30. јануара…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 21. 5. 2023, Први српски докторант војне социологије на Сорбони
О ПЕШАДИЈСКОМ пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године.
- Чак нема ни одредницу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, у којој су обрађени многи заслужни српски официри, од којих је већина испод његовог нивоа - наводи пуковник у пензији мр Велимир Иветић у тексту "Официри из Јагодине - најзаступљенији припадници врха војне интелектуалне елите Краљеви[...]
![ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19971-350x200-no.jpg)
ИН4С, СрпскаИсторија, 22. 4. 2024, Ђорђе Бојанић: Jасеновац – 22. април 1945: Дан сећања на жртве геноцида [Мапа]
У Србији се 22. априла обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе затвореника усташког логора смрти у Јасеновцу – Доња Градина.
Прошло је 79 године од пробоја логораша и бега од крвника усташких, трагично је што смо скоро заборавили и изједначили жртву и џелата. Тако да ми данас, сами смањујемо број жртва усташког терора и геноцида, зар није чудно да немамо ни данас пописане жртве?
Холокауст је име за систематски државни прогон и г[...]
СПОНА, 15. 12. 2022, Уклоњен иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову дар краљице Драге и краља Алексадра Обреновића
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни.
Оно чега смо се највише прибојавали и својим Апелом од 22. августа ове године покушали да укажемо и спречимо – догодило се! Стари дрвени иконостас, поклон српског владарског пара Обреновић – краљице Драге и краља Александра трајно је уклоњен. Постављен је нови – мермерни. Уз „редовно одржавање“[...]
![Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13155-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 17. 11. 2017, Пуковник Драган Крсмановић: Априлски рат и операција „Барбароса“ [из Архиве]
Када су подаци о томе ко је поднео главни терет Другог светског рата по ангажованим снагама и губицима, свима (па и историчарима на Западу) је јасно да је СССР поднео далеко највећи терет Другог светског рата и отпора осовинској агресији. Чек 74% свих губитака Немачка је имала у рату против СССР-а а битком за Стаљинград је преотета иницијатива и добијена морална прекретница рата.
одбрани Отаџбине животе је положило преко 8 милиона војника Црвене армије а укупни људски губици су око 27 милиона грађана СССР-а. Нажалост службену историографију не прати и медијска слика о Другом светском рату. У [...]
РТРС, СРНА, 25.6.2017, Обиљежено 25 година од "Пробоја коридора"
На Дугој Њиви код Модриче обиљежено је 25 година од "Пробоја коридора", војне акције којом је прекинута 42 дана дуга блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине.
У овој операцији погинула су 273 припадника Војске Републике Српске, 70 припадника МУП-а и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Директан повод за акцију "Коридор живота" била је смрт 12 беба у бањалучком породилишту, због недостатка кисеоника.
Митрополит дабробосански Хризостом је код спомен-обиљежја на Дугој Њиви служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српск[...]
