За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2024, Сва правила тзв. родног језика у једној брошурици: Лингвисти ће упутити препоруку влади да у закону укине родне одредбе
Савет за српски језик упутиће препоруку Влади Србије да у Закону о родној равноправности укине све лингвистичке одредбе. Надамо се да ће Влада имати разумевања за научне и стручне ставове Одбора за стандардизацију српског језика, Матице српске и Савета за српски језик, али и многих других институција које су дигле…
Глас Српске, 28. 1. 2024, Михаилo Маџаревић – Ратник ком су се дивили српски краљеви
Ако је неко сумњао да се може за мање од деценије стићи од чина поднаредника до официрског чина мајора, разувјериће га блистави борбени пут српског официра Михаила Мике Маџаревића у ратовима од 1912. до 1918. Та прекоредна унапређења не стече нагињући се над ђенералштабне мапе у некој команди, већ газећи… Борба за веру, 29. 1. 2024, Предраг Р. Драгић Кијук: Заветни народ [In memoriam – 29.1.2012]
Да одмах кажем, има мало издавача чије књиге одишу љубављу. У те малобројне издаваче спада свакако и манастир Рукумија. Никад до сада нисмо имали милоснијег издавача него што је то манастир Рукумија. И то је једини издавач чије књиге у великом тиражу успевају да пређу најважнији пут, а то је…
Искра, 27. 1. 2024, Владимир Умељић: Холокауст, најстрашнији и најмасовнији злочин геноцида у историји човечанства
На злочин геноцида, највећи и најдрастичнији пораз хуманизма који познајемо, никада се не може довољно подсећати, не само ради пијетета у односу на невине жртве, већ и да се не би изгубио из вида императивни принцип профилаксе увек могућих понављања злочина – „Никад више!“ Сигурно, нико иоле трезвен и моралан…
Serbian Times, 27. 01. 2024, ТЕРОР У ХРВАТСКОЈ СЕ НАСТАВЉА: Србин (71) осуђен на 15 дана затвора због објаве на Фејсбуку [ФБ]
У уторак 23. јануара ове године книнска полиција привела је Србина Шпиру Рашковића (71) због прекршаја почињеног преко друштвене мреже фејсбук. како се наводи, он је “из мржње објављивао садржаје који вређају националне осећаје грађана РХ (фотографију на којој се налазе он и Веселин Шљиванчанин и фотографија једне младе дјевојке… РТРС, 27. 1. 2024, Обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора Силос
Данас је обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора „Силос“ у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело. Испред објекта некадашњег логора почаст страдалима одали су преживјели,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА - Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за "Глас Српске" каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање.
- Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година све је кренуло наопако. Нисам правио зло, храбар сам човјек, не знам зашто ме мрзе. Палили су ми и шуму, и дрва која сам сабрао тамо. Убијане су ми овце. Улазили су ми у кућу, правили и нешто око струје, прије четири године направили ми огромну штету у дворишту. Однијели су ми и очев ратни трофеј, односно пишто[...]
Политика, 16.11.2020, Проф. др Слободан Чикарић: Kратка прича о великом злочину
„Банијски трокут” је географско подручје између река Уне и Саве. Врх овог троугла чини ушће Уне у Саву (код Јасеновца), краци су реке Уна и Сава, а база је дуж која повезује Суњу уз Саву и Костајницу уз реку Уну.
доњем делу овог простора смештена је релативно мала банијска општина са насељима: Дубица (административни центар општине), Церовљани, Живаја, Слабиња и Баћин. У Дубици и Церовљанима живели су Срби и Хрвати, у Живаји и Слабињи Срби, а у Баћину Хрвати (у време владавине Марије Терезије ту су живели Срби који су прешли у католичку веру и „постали” Хрвати). Укупан број становника у ов[...]
Вести, 25.9.2021, Странци који су задужили Србију: Пуковник Жак Огар
Од Првог српског устанка па све до данас, нема много година које је Србија провела у миру и спокоју. Нападале су је и пустошиле разне војске, невоље, болести, била је на мети великима, који су јој, јавно и тајно, кројили судбину. У свему што смо, као народ, преживљавали, кроз ту дугу борбену линију која води и до данашњих дана, светле својим примерима нека јуначка срца која су нам се несебично дала, а дошла су из разних делова света и за њих је Србија била страна земља. Књига “Странци који су задужили Србију” Жиже Радивојевић у издању “Новости”, посвећена је тим људима, странцима, који су св[...]
Спутњик, 29.9.2021, САНУ о Косову: То је творевина окупатора – отцепљење супротно међународном праву
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука.
У САНУ је данас одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. јула 2020. године, коју је уредио академик Коста Чавошки.
У зборнику је објављено 17 радова, који, по речима приређивача Косте Чавошког, представљају темељиту анализу само[...]
Глас Српске, СРНА, 6. 2. 2024, Миловановић: Стално подсјећати да је само из Возуће у Јасеновац депортовано 400 Срба
У времену бескрупулозног ревизионизма и отворених намјера да српске жртве Јасеновца буду умањене важно је документовати и огласити сваки злочин, те истаћи да је само из Возуће, која је од тог НДХ стратишта удаљена на стотине километара, у фебруару 1942. године депортовано и тамо погубљено око 400 Срба, мушкараца, рекао је Срни професор Анатолиј Миловановић.
Миловановић је рекао да је то имало далекосажне посљедице и да су многа српска огњишта затрта. "Одведени су 4. фебруара, усред зиме, у отежаним логистичким условима. Можемо да замислимо колико је Срба одведено у мјестима која су била бли[...]
