За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Митрополија, 23. 1. 2024, Плава гробница – 1916. године у Крфском каналу почело сахрањивање српских војника – На данашњи дан
Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нијесу појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су…
РТВ, 23. 1. 2024, Годишњица Новосадске рације: „Ледена тишина“ коју не смемо заборавити
НОВИ САД – Годишњица Новосадске рације обележена је на Кеју жртава рације. Рација хортијевске Мађарске почела је 4. јануара 1942. године, убијањем у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена 25 дана касније у Бечеју. Историчари говоре да је убијено више од четири хиљаде људи, највише Срба и Јевреја.…
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр – На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара. Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број…
StellaPolareBooks, 28. 6. 2021, Раде Ристановић: Партизанско четничке конфронтације у логору Сајмиште [из Архиве]
Пре неколико месеци је у издању Музеја жртава геноцида објављена књига Радета Ристановића Логор на Сајмишту. Сведочења двојице заточеника, у којој се аутор концентрисао на фазу историје овог логорског комплекса после масовних ликвидација јеврејских логораша. У периоду у којем је Старо сајмиште функционисало као Прихватни логор (Anhaltelager) тамо су били…
РТРС, Срна, 22. 1. 2024, Служен парастос Србима убијеним у хрватској акцији „Масленица“
У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе у Равним Котарима код Задра и на Малом Алану на Велебиту, које су прије 31 годину убиле хрватске оружане снаге у акцији „Масленица“ и за чије убиство до данас нико није одговарао. Парастосу, у организацији Удружења породица несталих и…
Политика, 22. 1. 2024, Тужна прича из Доње Србице
Када се од Призрена асфалтним путем крене у правцу Ђаковице, на десетом километру налази се село Доња Србица. У овом питомом метохијском селу до шездесетих година прошлог века живели су искључиво становници српске националности, који су се махом бавили пољопривредом, а док су неки одлазили у печалбу бавећи се зидарством.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 24.11.2013, Краљевска влада и комунисти заташкавали злочине усташа
Захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер, високи функционер Комунистичке партије Америке, брат Титовог биографа Владимира Дедијера - објашњава др Ђурић
Хрватска појачава свој адвокатски тим који ће покушати да докаже да је Србија над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама [...]
Вечерње новости, 30. 3. 2014, Благоје КРУШИЋ: Витез без гроба и свеће
Седамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја Крушића. Носилац највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, а убијен 1944. године код Ниша као жртва политичког прогона
НИ после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића, учесника балканских, Првог и Другог светског рата из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рех[...]
РТРС, Срна, 18. 10. 2023, О усташким злочинима у НДХ учити из провјерених извора
У Народном музеју Топлице у Прокупљу постављена је изложба Јавне установе Спомен-подручја Доња Градина "Концентрациони логор Јасеновац 1941".
Аутори изложбе о првој години постојања логора Јасеновац су музејски савјетник Тања Тулековић и виши кустос Дејан Мотл.
- С обзиром на свеприсутни историјски ревизионизам, изражена је потреба да се о усташком злочину геноцида почињеном у НДХ, свим историјским чињеницама које су претходиле оснивању НДХ и Концентрационог логора Јасеновац и посљедицама најстравичнијег логора из периода Другог свјетског рата учи на извору ових информација из Јавне уста[...]
![Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10219-350x200-no.jpg)
Дистрикт.рс, 24. 9.2021, Марш за живот са ког се многи Шапчани нису вратили [Мапа]
На данашњи дан, 30. септембра 1941. године немачке окупаторске власти одлучиле су да из импровизованог логора на пољанама села Јарак у Срему преостале заточенике врате у Шабац, у Логор на Сењаку, један од два немачка логора за Србе, Јевреје и Роме у Шапцу.
Овог септембра навршава се осамдесета годишњица од страдања Шапчана у Крвавом маршу, у ком су Немци, током одмазде 1941. године, преко 5 хиљада шабачких мушкараца спровели у импровизовани логор у Јарку. На том путу смрти живот је изгубило најмање 120 људи, а остали су претрпели најразличитије тортуре.
Поред низа уприличени[...]
Политика, 19. 7. 2016, Краљ Никола медаљом Обилића одликовао Руса
У краљевом Двору на Крушевцу у Подгорици 6. јануара 1916. било је јављено да су на Крушевац пристигли преостали бродоломници са Медове.
Кад се краљ Никола поздравио са добровољцима замолио их је да му испричају како је „текла катастрофа бродолома”.
Од 480 добровољаца подавили су се њих 328. Бејаху то јунаци који преживеше аустријску поморску експлозију, а међу њима би и један Рус из Сибира. Милош Живановић о њему записа да су сви преживели борци пред краљем – „у исти мах говорили – показао је чудо од витештва, пожртвовања и јунаштва”.
„Рус, по имену Николај, батаљонски барјактар, изађ[...]
