За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 22. 1. 2024, На данашњи дан: Сава Шумановић (1896-1942)
На Хрватској Википедији можете прочитати неколико штурих реченица о, како кажу, „најважнијем српском сликару 20. столећа“ који је, према Хрватској енциклопедији на интернету „претежно деловао у Хрватској“, али нигде не пише како је његов живот окончан и како су „деловале“ усташе На данашњи дан рођен је један од највећих српских…
Погледи, 22. 1. 2017, Саслушање ухваћеног усташе [из Архиве]
Међу документима Динарске четничке дивизије у Војном архиву у Београду, налази се и записник са саслушања усташе Анте М. Гојчете, који има шест густо куцаних страница. У заглављу документа пише: “Рађено у Горском штабу Динарске војно-четничке дивизије, у планини, дана 2. септембра 1942. године. Обавештајни одсек. Предмет: Истрага. Саслушање ухваћеног…
Саборник.рс, 21. 1. 2024, Комеморација проф. Србољубу Живановићу у САНУ – Најава
Поштовани читаоци, од стране „Института Дијана Будисављевић“ у нашу редакцију стигло је обавештење о комеморацији поводом упокојења професора Србољуба Живановића у САНУ, које у целини преносимо… † † † Поштовани, Поводом упокојења академика Србољуба Живановића, Институт Диана Будисављевић организује комеморативни скуп у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, у…
Политика, 21. 1, 2024, Власт у Приштини се понаша као да су Срби давно нестали народ
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СТВАРАЊЕ ЛАЖНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА Живојин Ракочевић „Ви, Срби, морате да прихватите реалност. Ми, Французи у Алжиру, то нисмо урадили и јако смо лоше прошли”, говорио је некадашњи командант Кфора на Косову и Метохији, француски генерал Марсел Валентен. „Извините, генерале, да ли је Нотр Дам у Алжиру?”, питао је…
РТРС, Срна, 21. 1. 2024, Прошла је 31 година од некажњеног злочина над Србима у акцији „Масленица“
Од 348 српских жртава, убијених у акцији „Масленица“ и агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине прије 31 годину, до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11 особа, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Међу жртвама хрватске агресије су 34 жене,…
Политика, 21. 1. 2024, Удруга за обнову Павелићеве ХПЦ
ТЕМА НЕДЕЉЕ: СТВАРАЊЕ ЛАЖНИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА Специјално за „Политику” – Саша Косановић Загреб – Православни Бадњак у селу Дицмо у Цетинској Крајини. Верници, окупљени око протојереја Милана Кадијевића, који је за ту прилику дошао из Сплита, пале бадњак. Славе Рођење Христово. Леп народни обичај наставља се упркос чињеници да је…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 16. 8. 2024, Чика Пера: 103 године од смрти великог краља Петра (Карађорђевића) Ослободиоца - На данашњи дан
Краљ Петар I, унук вожда Карађорђа запамћен као Ослободилац, Стари краљ Чика Пера, умро је на данашњи дан 1921. године. Државна церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана на Опленцу. Патријарх Порфирије служиће литургију и парастос у Цркви Светог Ђорђа, задужбини краља Петра.
Краљ Петар Први Карађорђевић, ослободилац српског народа, опеван у народним песмама као Петар Мркоњић – у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану, пише РТС.
Сведочанства о херојским борбам[...]
Глас Српске,СРНА, 19.7.2018, Филм о Александру Маслеши - најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде
У Требињу је премијерно приказан документарни филм о најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Александру Маслеши под називом "Сузе говоре истину", требињског новинара Небојше Колака.
Филм траје 67 минута и говори о шеснаестогодишњем дјечаку који је напустио дјечачку игру и школу, узео пушку и отишао на прву линију херцеговачког фронта да брани отаџбину.
У филму говоре његови родитељи, сестра и дјед.
Колак је истакао да је на дјечака посебан печат оставио деведесетпетогодишњи дјед Раде.
"Немој ми замјерити што плачем, јер сузе говоре истину", присјетио се Колак Радових [...]
Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит
У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”, „осим за неке политичаре, нарочито у Босни, који се још увијек неукусно играју бројем жртава”! С обзиром на то да је овај интервју објављен у ,,Политици”,не сме се оставити без одговора.
На највећем не само јасеновачком геноцидном, већ европском стр[...]
![РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20271-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]
Кроз логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, међу којима су били и Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић
Државна делегација и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије први пут су обишли логор Нежидер у Аустрији, положили венце и поклонили се сенима страдалих међу којима је највише Срба.
Овај аустроугарски логор за интерниране цивиле током Првог светског рата био је један од највећих те врсте. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне, временом је дограђиван, тако да се у њега могло сместити око 15.000 интернирац[...]
Вечерње новости,13.9. 2020, Помен Србима страдалим у 13 Западнокрајишких општина
ДАН страдања Срба 13 западнокрајишких општина, које су те ратне 1995. године биле у саставу Републике Српске, обележен је данас на Банстолу на Фрушкој гори поменом и полагањем венаца у порти Храма Благе Марије.
Након црквеног богослужења, венце крај споменика „Суза“ положили су представници Савеза крајишких удружења, Представништва Републике Српске у Србији, Фонда за избегле, прогнане и расељене као и представници других завичајних удружења.
- Наша кључна порука са овог скупа је да никад не заборавимо страдања српског народа, да будемо достојни потомци и да не дозволимо да се слична стра[...]
