За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20. 1. 2024, Албанци заузели и Хвостанску Богородицу
Ограђено и поравнато земљиште где је био манастир и цркве из шестог века Косовска Митровица – Да Приштина не стаје у свом походу како би избрисала верски и културни идентитет српског народа на Косову и Метохији, жестоко ударајући и отимајући објекте Српске православне цркве (СПЦ), представљајући их као своје, а… Вести онлајн, 20. 1. 2024, Валаванидис: Депеша број 0971 – Света столица ‘de facto’ признала независност Косова…
Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета, оцењује у интервјуу за “Вести” да су у нападе на православне цркве широм света укључене и најмоћније обавештајне службе, а да је основни циљ слабљење јединства православља зато што је оно последња брана у очувању традиционалних вредности: вере, породице, отаџбине и… Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату. Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције,… ИН4С, 19. 1. 2024, На данашњи дан: Преминуо војвода Петар Бојовић
Петар Бојовић (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године. Петар Бојовић (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године. Српски војвода Петар Бојовић је ослободилац Београда 1918. године. Као…
РТ Балкан, Вечерње новости, 19. 1. 2024, Ситно до Закона о родној равноправности: Нема речник и правопис, али има казну и до 2 милиона динара
Родно осетљив језик, па закону који струка оспорава већ пуне две године, медији би требало да примене од маја, а фирме и институција са више од 50 запослених да имају комесаре који контролишу примену прописа Родно сензитивни језик нема свој речник, нема правопис, нема граматику, а, ипак, ко га у…
Вечерње новости, 18. 1. 2024, И затвором кажњавају српски језик: Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеврсни вербални деликт
КАДА Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња… Родно осетљив језик мораће да се…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23.7.2016, Нико не тражи убице 14 српских жетелаца
Навршава се седамнаест година од стравичног злочина у Старом Грацку код Липљана. Најхрабрији тог 23. јула 1999. отишли да сакупе пшеницу, али су их покосили хици терориста
КАЖУ да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.
С тешком муком и све теже, из године у годину[...]
Српска села још у црнини
Милена МАРКОВИЋ | 24. јун 2015. 21:31 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (6): У сумрак се Срби у Кравици затварају у куће, а колоне Бошњака кличу Орићу. Нема породице из које неко није страдао
НЕ знам ја одакле ви долазите и ко вас шаље... Пролазе ових дана свакојаки, сви кажу: "Из Београда смо". И, сви питају: "Шта мислите, треба ли Орић да буде изручен Србији?" Ми кажемо: "Треба да одговара". Питају: "Шта мислите о британској резолуцији?" Ми кажемо: "Да за наше жртве неко пише резолуцију, имао би шта да напише. Гробови сведоче,[...]
СРНА, 21. 3. 2023, Прије три деценије сахрањени побијени Срби из Кравице
БИЈЕЉИНА, 21. МАРТА /СРНА/ - У Братунцу, уз црквено опијело и војне почасти, 22. марта 1993. године сахрањено је 39 Срба из села Кравица, које су муслиманске јединице убиле 1993. године на православни Божић.
Муслиманске снаге под командом Насера Орића упале су у Кравицу и убиле 49 Срба, раниле 80 цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет још није пронађено. Међу несталима су и двије жене.
На Божић је село опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице. Уништено је око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката.
Око 1.000 становника остало је без домова у ј[...]
Срна, 20.3.2016, Претпремијера филма „Споменко на вјечној стражи“
ДОБОЈ, 20. МАРТА /СРНА/ - У Добоју ће данас, када се навршавају 23 године од погибије најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, бити претпремијерно приказан документарни филм "Споменко на вјечној стражи", аутора Милета Савића.
Претпремијери филма, који је снимљен у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, присуствоваће савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Милан Торбица.
Филм ће претпремијерно бити приказан у добојском Центру за културу у 17.00 часова, док је за 16.00 часова заказана конференција за новинаре.
Споменко Гостић, [...]
СРНА, ДИЦ Веритас, 29.02.2024, Три од шест идентификованих особа са списка Веритаса – Срби
У Заводу за судску медицину у Загребу идентификовани су посмртни остаци шест особа страдалих у протеклом рату, од којих су три са списка Документационо-информационог центра “Веритас”, док за три нису достављена имена, а ријеч је о посмртним остацима преузетим са подручја БиХ.
Према “Веритасовим” сазнањима идентификовани су четрдесетосмогодишњи Србин Петар /Дане/ Бјелобаба из Радуча код Госпића, који је убијен у августу 1995. године за вријеме хрватске акције “Олуја”. Његове посмртне остатке породица ће сахранити у породичној гробници у родном селу 9. марта.
Међу идентификованим је и Срби[...]
