За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, Вечерње новости, 19. 1. 2024, Ситно до Закона о родној равноправности: Нема речник и правопис, али има казну и до 2 милиона динара
Родно осетљив језик, па закону који струка оспорава већ пуне две године, медији би требало да примене од маја, а фирме и институција са више од 50 запослених да имају комесаре који контролишу примену прописа Родно сензитивни језик нема свој речник, нема правопис, нема граматику, а, ипак, ко га у…
Вечерње новости, 18. 1. 2024, И затвором кажњавају српски језик: Да ли примена Закона о родној равноправности уводи својеврсни вербални деликт
КАДА Закон о родној равноправности од 20. маја почне у потпуности да се примењује, ниједна женска особа неће имати право да се декларише као професор, секретар одељења, шеф катедре, вршилац дужности, већ ће морати да буде вршитељка дужности, шефица катедре, професорка, пешакиња, војникиња, вештакиња… Родно осетљив језик мораће да се…
Вечерње новости, 17. 01. 2024, Оскрнављена Спомен кућа „14. јануар“ у Воћину: Србе нису застрашили
НИ недељу дана пошто су разваљена врата Спомен куће „14. јануар“ у Воћину, посвећене сећању на највећи масовни злочин током Другог светског рата у Славонији, починиоци нису ухваћени. О овој кући брине Српско народно веће, а председница Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске жупаније Милена Лазић потврдила је како су јој…
Срна, 16. 1. 2024, Ивановић: Половина заробљених подлегла мучењу у сребреничким логорима
Бивши логораш, Илија Ивановић из села Ћосићи, који је на данашњи дан 1993. године рањен у нападу муслиманских снага, а потом и заробљен, каже да је преживио страховиту тортуру у сребреничким логорима у којима је преминула половина од 30 заробљених Срба из Скелана и околине. „Попио сам више мокраће него…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 16. 1. 2024, Комеморација академику Србољубу Живановићу
Комеморација академику Србољубу Живановићу, који је преминуо 1. јануара у Лондону у 91. години, одржана је у 12 часова у просторијама АНУРС-а. Комеморацију су организовали АНУРС и Удружење “Јасеновац – Доња Градина”. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да је преминули академик Србољуб Живановић био…
Политика, 16. 1. 2024, У Куршумлији се обележава 146 година од ослобођења од Турака
На дан када су српски војници 1878. године по други пут у месец дана ушли у Куршумлију и коначно је ослободили после 424 године владавине Османлија, грађани Куршумлије ће обележити 146 година од ослобођења Куршумлије. Парастос ослободиоцима Куршумлије од Турака одржаће се у петак, 19. јануара, у парку Топличког устанка,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
ИН4С, 28. 9. 2023, На данашњи дан: Официр кога су се непријатељи и мртвог плашили
На данашњи дан рођена је једна од најкомплекснијих личности 20. века – Војислав Воја Танкосић који је, поред Мустафе Голубића био особа којом се највише бавила британска обавештајна служба.
Дипломирао је на Војној академији 1901. године као пети у класи. Професори су говорили да се истицао у свим областима, али се касније испоставило да се највише истицао у истеривању правде.
Воја Танкосић је од Мајског преврата па све до смрти 1915. био уплетен у скоро све значајније унутрашње и спољне догађаје, посебно оне везане за револуционарну борбу и ослободилачке ратове које је водила Србија.
[...]
Вечерње новости, 28. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Пушком чистити веру!
Жупник Мате Мугош: Доста смо радили молитвом и крстом. Како су покрштени Будимци са 2.300 душа
ВЛАСТИ и католички клер су грозничаво радили на присилном католичењу Срба широм НДХ: у Грубишном Пољу 26. априла 1941. године католички свештеник Петар Сивљановић, наплаћујући високе таксе, превео је у католичку веру око стотину Срба говорећи им: „Спашавам вашу душу, али не гарантујемо за ваше тијело“. Касније су сви ови Срби побијени.
Католички свештеник Дионизије, усташки официр, Павелићев пријатељ, задужен за спровођење геноцида над Србима, каснији дворски капелан Поглавника у селу Стаза, на[...]
![Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24478-350x200-no.jpg)
Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]
На данашњи дан прије 74 године, један млади Херцеговац сјео је за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историје често неоправдано заобиђе јунаке и препусти их забораву.
Ово је прича о том младом Херцеговцу Милисаву Семизу, ваздушном асу и човјеку који је у краткотрајном Априлском рату 1941. године оборио четири њемачка авиона, те тако постао најуспјешнији пилот Краљевине Југославије.
Подаци о његовом породичном поријеклу врло су штури. Зна се да је рођен у Љубушком 1912. године, гдје је завршио основну школу. С[...]
СРНА, 24.9.2016, И српске жртве из Подравња обавезују да се чува Српска
СРЕБРЕНИЦА, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 24 године од погибије мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општинске Борачке организације и српских чланов[...]
