За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13. 8. 2014, Василија Вукотић, јунакиња Мојковачке битке [из Архиве]
Василија Вукотић, ћерка славног сердар Јанка, прославила се као болничарка и ратница, завршила Руски институт и говорила неколико страних језика. Храбра, скромна, лепа и посвећена слободи српског народа. Таква је била Василија Вукотић, кћерка чувеног сердар Јанка, једна од жена јунакиња Првог светског рата. С обзиром на то да му…
Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка… и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]
Косметски Албанци су од 17-19. марта 2004. дословце пред очима својих гласно ћутећих ментора, тешко наоружаних западних „чувара тј. гаранта реда и мира“ (и – како кажу – хришћана), извршили још један страхотни погром над аутохтоним Србима на њиховој окупираној Светој земљи, Косову и Метохији. Према подацима УНМИК-а, око 60.000…
Јадовно `41, 11. 1. 2024, Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље [Мапа]
Недалеко од општине Витез, код Травника, налази се село Крушчица. Скривенa од главног магистралног пута, без икаквих путоказа и обиљежја, стоји Црна кућа. Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин. Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа. Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а…
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године. Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика). Свједочење је посебно интересантно јер…
Искра, 22. 12. 2023, Из историје српске логорашке нације: Логор Сајмиште – приредио Владимир Димитријевић
СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак… Спутњик, 8. 1. 2024, И Богородица Љевишка на мети Приштине, циљ – разбити Епархију рашко-призренску
Све што се у последње време дешава са српским црквама и манастирима на Косову и Метохији, укључујући најновије присвајање цркве Богородице Љевишке, указује на то да Приштина има на уму да разбије Епархију-рашко призренску и да део њених православних манастира припоји Албанској православној цркви. Ово је мишљење историчара и универзитетског… Не заборављамо – Памтимо
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice.
Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne srpske snage, njih oko 400, neće moći dugo izdržati pritisak preko šest puta brojnijih hrvatskih formacija ojačanih tenkovima i dalekometnom artiljerijom, a poučen istorijskim iskustvom iz Drugog svjetskog rata, kada su ih ustaše od[...]
Саборник.rs, 25.10.2021, Ранко Гојковић: Хероизам се не може вечно скривати
Поштовани читаоци, премијера филма „Бранили су небо Отаџбине“ представљала је прворазредни догађај у нашем друштвеном и културном животу, који несумњиво заслужује много већу медијску пажњу од оне која је том догађају додељена…
У оквиру обележавања Дана ослобођења Београда, у Дому синдиката у Београду, премијерно је приказан дугометражни документарни филм Бранили су небо отаџбине, по сценарију професора Др Будимира Поточана, у режији Драгана Елчића.
Није то био прворазредни догађај за тај дан, нити за октобар месец текуће године, то је прворазредни догађај за целу 2021. годину! Разлог ово[...]
Проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић: Логори за Србе у Бугарској
Број логора за Србе и логораша – заробљеника и интернираца у Бугарској – као и број умрлих Срба није пописан. О њима ни најгрубље процене не дају тачно стање. За Србе је читава Бугарска била логор. У службеној преписци из ратног доба помиње се 25 концентрационих логора.
Напори Црвеног крста Србије да преко неутралних земаља и Међународног црвеног крста добије податке о броју српских заробљеника у Бугарској и њиховом распореду по логорима наилазили су на врло груб однос код званичне Бугарске. Бугарска је чак одбијала било какву сарадњу са Црвеним крстом Србије, а Међународном црвеном крсту ј[...]
Политика, 31. 5. 2023, Зашто је НАТО бомбардовао Нови Пазар и убио 11 цивила
Међу једанаест погинулих цивила био је и двогодишњи дечак Марко Симић. Отац Владан га је тог дана извео у шетњу до стричеве продавнице у погођеној згради. Када је грунуло, отац је покушао да загрљајем заштити синчића. Заједно су отишли у смрт
Нови Пазар – Пре 24 године 31. мај био је сунчан и топао дан. И Новопазарци су, као и сви у држави живели у мучној неизвесности и страху, између завијања сирена које најављују ваздушну опасност.
Тачно у 13.25 часова, после злослутних сирена, грунуло је. Између стамбених зграда код аутобуске станице дигла се димна печурка. На стамбеној згради Р-74 у [...]
![Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23038-350x200-no.jpg)
Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото
Споменик на Врањевцу, подигнут у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године, открио је председник Србије Томислав Николић 18. октобра 2015. Тога дана навршило се тачно сто година од од Врањевачке битке, једног од десет крвавих бојева с Немцима на браничевским просторима, о којим историја још увек ћути.
Врањевац – Једна од тешких битака у Браничеву 1915.
Споменик се подиже на месту једне од десетак тешких битака вођених од 6. до 27. октобра 1915. године на браничевским просторима. Место нисмо ми изабрали. Одредили су га догађаји из јесени 1915. године који су још [...]
