За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године. Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика). Свједочење је посебно интересантно јер…
Искра, 22. 12. 2023, Из историје српске логорашке нације: Логор Сајмиште – приредио Владимир Димитријевић
СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак… Спутњик, 8. 1. 2024, И Богородица Љевишка на мети Приштине, циљ – разбити Епархију рашко-призренску
Све што се у последње време дешава са српским црквама и манастирима на Косову и Метохији, укључујући најновије присвајање цркве Богородице Љевишке, указује на то да Приштина има на уму да разбије Епархију-рашко призренску и да део њених православних манастира припоји Албанској православној цркви. Ово је мишљење историчара и универзитетског… KoSSev, 7. 1. 2024, Коха за Љевишку да је дарданског порекла; Реаговали В. Дечани: Погрешно представљање историје
У дану када православни верници прослављају Божић, на порталу приштинске Кохе освануо је текст у којем се наводи да је црква Богородице Љевишке наводно подигнута на „темељима паганског дарданског светилишта“, а не у српско или византијско време. „Погрешно представљање историје“ – реаговао је манастир Високи Дечани, наводећи да не постоје…
Политика, 7. 1. 2024, Гради цркве и брине о церским див-јунацима
Шабац – У темеље две спомен-цркве подигнуте у скоријем времену у Епархији шабачкој уграђени су несвакидашња воља и прегалаштво протојереја-ставрофора Војислава Петровића: Црква Свете Петке на обали реке Саве у Шапцу и Црква Светог Јована Шангајског, недалеко од врха Цера, а намеран је да сагради и трећу у – Бањи…
Политика, 6. 1. 2015, Да није било крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану [из Архиве]
Међу народима, поносним памтишама, никада не бледи светлост славне историје која је обасјала пут на земљи онима који ће њиме наставити славно да корачају. А таква светлост блеснула је са једне од најкрвавијих битака Великог рата, она која је телима црногорских ратника зауставила плаховиту реку Тару и до тада незадрживу…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 19. 3. 2023, Машиновођа последњег воза
Телеграмом је све било предвиђено чији ће воз да буде последњи, који ће да се спасава у последњем часу, руши и уништи све што не може да се понесе. Ниједног трена нисам се двоумио, решио сам да будем последњи. Рекао сам то друговима машиновођама: момак сам, без обавеза, а ви сте ожењени, имате децу. Ја ћу бити последњи, ако погинем неће иза мене остати удовица, ни деца сирочад. Једном се гине – сведочио је Светозар Здравковић, машиновођа последњег воза у Србији октобра 1915.
Чачак – Гледајући страшне призоре на железничкој станици у Зајечару нисам ни слутио да ћу ја, Светозар Здравковић, да[...]
Живојин Ракочевић: Проћи ћеш као Старо Грацко
О убиству четрнаест жетелаца зна се сваки детаљ, планови и организација, зна се шта је група Ослободилачке војске Косова под именом „Фортуна” касније планирала да уради, знају се имена
У Старом Грацком је дан парастоса и окупљања око жртава тренутак једине истинске живости, тренутак сусрета са сазнањем да се овде радовало, рађало и радило. Изгледа парадоксално, али изван дана за сећање на зло све изгледа као фатална депресија, у којој се живот и околина мењају онолико колико Албанци купују имања или граде нове виле поред српских кућа и имања у којима расту деца страдалих жетелаца.
Има ли[...]
Глас Српске, 07. 8. 2024, Обиљежено 29 година од злочина: Петровачка цеста вјечита опомена за српски народ
Са Петровачке цесте у мјесту Јањила, у општини Босански Петровац, гдје је данас служен парастос и положени вијенци за српске цивиле убијене на данашњи дан 1995. године у нападу хрватске авијације, поручено је да овај злочин не смије бити заборављен.
Парастос је служило свештенство Бихаћко-петровачке епархије.
Вијенци су положени поред спомен-крста невино страдалих жртава.
Обиљежавању су присустовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Српске Жељко Будимир, директор Документационо-информационог центра “Веритас[...]
СРНА, 26.2.2017, Књига Драксенић 1941-1945. године промовисана у Бечу
БЕЧ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига "Драксенић 1941-1945. године" Tање Tулековић, директора Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина".
Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском рату - усташком покољу у цркви у Драксенићу 1942. године.
Промоцију, која је одржана синоћ у цркви Светог Саве у Бечу, организовали су Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" из Аустрије и Јавна установа "Спомен-подручје Доња Градина".
Ос[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2024, Јосип Броз бирао циљеве: Пре 80 година на Васкрс 16. и 17. априла 1944. савезници бомбардовали Београд са 1.457 бомби
Васкрс, 16. и 17. априла 1944, били су дани голготе Београда када је у англо-америчком бомбардовању убијено више од 2.000 српских цивила.
Када су 16. априла на небу видели америчке ’летеће тврђаве‘, Београђани су не слутећи претњу викали: „Наши, наши!“, мислећи да се враћају из битака са нацистима на Источном фронту.
- Кад је на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво је било обузето одушевљењем. Свет је веровао да се авиони враћају после бомбардовања непријатељских циљева у Мађарској. Тек кад су затрештале прве експлозије савезничких бомби, становништво је потрчало у скло[...]
