За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 29. 11. 2024, Владимир Умељић: ’Смрт је један мајстор из Немачке‘
Паул Целан (1920-1970), румунски Јеврејин, коме су нацисти убили родитеље, оставио је потомцима како жртава, тако и геноцидних злочинаца своју песму „Фуга смрти“ и тешку оптужбу да смрт је „један мајстор из Немачке“. Када Срби мисле и помињу страшни Србоцид хрватске државе 1941-1945, они с пуним правом могу (и морају)… Политика, 30. 11. 2024, Стрељани на Језави добијају споменик после 80 година
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким…
РТРС, Срна, 1. 12. 2024, Шамац: Помен за 137 Срба које су убиле усташе 1944. године [Мапа]
Код споменика у Српској Тишини и Шамцу данас је служен помен за 137 Срба које су на данашњи дан 1944. године убиле усташе, међу којима је било десеторо дјеце. Лазо Вакић из Српске Tишине који је у Другом свјетском рату изгубио седам чланова породице, међу којима три стрица, док је…
Глас Српске, 30. 11. 2024, Срби у Калесији и данас на мети напада
И данас нас уцјењују да им продамо своје куће, оне у којима смо рођени и гдје смо правили прве кораке. Поједини су одавно поклекли, док се ови малобројни још не предају. И неће, поручују српски повратници из Калесије који и данас живе у страху за своју имовину. Према подацима Одбора… Политика, 30. 11. 2024, Живојин Ракочевић: Албанска „казнена експедиција” у Грачаници – Ноћ страха и понижења
У Грачаницу су прекјуче упали Албанци, брзо и организовано. Снимци видео-надзора показују да је прво претходница од неколико аутомобила извиђала терен, а потом се, као по команди, колона сјурила у грачанички гето уз агресију, пароле, урлике и црвено-црне заставе. На једном од снимака види се у полумраку аутомобил српских регистарских…
Глас Српске, 24. 11. 2024, Матеја Ненадовић: Прота коме су вјеровали и Карађорђе и Милош
Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путеве и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље… Не заборављамо – Памтимо
![Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22793-350x200-no.jpg)
Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]
Од свих муслиманских организација, пред Други светски рат и у току њега најзначајнија је „Млади муслимани“.
По имену, идеологији и грбу била је једна од многих истоветних група у исламским земљама Блиског истока. Формирана је као омладинска секција покрета „Ел Хидаје“, али само једно време се утопила у њу. Деловали су одвојено, али у истом смеру и под истим вођством. После јавног формирања, у марту 1941. су поднели захтев за регистрацију, али је слом југословенске државе био разлог да је та легализација извршена у хрватској држави.
И кад је „Ел Хидаје“ одредила да се та омладинска група [...]
Политика, 26. 4. 2024, Изложба „Призрен 1878–1941. године"
Изложба разгледница и фотографија: „Призрен 1878–1941. године", аутора Марка Марковића биће отворена сутра, субота 27. април, у 11 часова у порти манастира Светих Архангела код Призрена.
Разгледнице и фотографије Призрена које ће бити изложене само су сегмент богатог илустрованог материјала из колекције фотографија и разгледница које су објављене у фотомонографији „Градови Косова и Метохије 1878–1941." приређивача Марка Марковића. На отварању изложбе говориће др Александра Новаков, научни сарадник Матице Српске, др Соња Јерковић архивски сарадник и Марко Марковић, историчар и директор Архи[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
ИН4С, 9. 12. 2023, Страх и трепет за непријатеље српског народа: На данашњи дан рођен кајмакчалански јунак – Војвода Вук
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа
Војин је рођен 9. децембра 1881. у Сјеници, а убрзо после тога његова породица се преселила у Крагујевац где је похађао школу. Разлог њиховог пребега у Крагујевац из Сјенице, која је тада била под Турцима, је чињеница да је Војинов отац затворен после спаљивања Пашиног конака за који су [...]
ИН4С, 22. 11. 2023, Митра Рељић: Сећање на новембарска страдања Срба у Приштини
Новембар је месец с понајвише славских свечаности. Поред најчешће обележаваних – Митровдана и Аранђеловдана, ту су Свети Козма и Дамјан или Свети Врачи, па Свети великомученик Георгије, у народу познат као Ђурђиц, Свети Стефан Дечански – Мратиндан и др.
У новембру, хтела не хтела, осим Светог архангела Михаила у Приштини без струје, кад смо се, упркос мраку и студени, радосно огледали у свечаном ореолу светоархангелске свеће и било нам топло, присетим се и да сам тада легала и устајала с једним те истим питањима: Зашто смо тако тихо умирали? Зашто смо тако лако одлазили? Отад па досад, глас[...]
