За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 25. 12. 2023, Приштина српску цркву из 14. века прогласила римокатоличком [ФБ]
Црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ код Митровице увршћена у списак „споменика под заштитом Министарства културе у Приштини” ГРАЧАНИЦА – Министарство културе привремених приштинских институција је, у својој кампањи присвајања материјалне и духовне баштине СПЦ, започело наводну „обнову“ православне цркве у селу Горње Винарце, седам километара од…
Глас Српске, СРНА, 25. 12. 2023, Сјећање на страдање Срба у добојском логору
У Добоју ће у сриједу, 27. децембра, бити одржана свечана академија поводом 108 година од страдања 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата. То је био први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, чије страдалнике је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима…
РТРС, 23. 12. 2023, У Вишеграду промовисана књига Благоје Јововић – српски херој у вучијој јазбини
„Благоје Јововић – српски херој у вучијој јазбини“, књига аутора Марије Јововић о борцу Jугословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, промовисана је у Културном центру „Иво Андрић“ у Вишеграду. „Благоје Јововић-српски херој у вучијој јазбини“ је несвакидашња прича која на више од 200…
РТРС, Срна, 22. 12. 2023. У Зворнику представљена књига ’80 година ћутања‘
Књига „80 година ћутања“ о усташким злочинима у паљанским селима Раковац и Јеловци 1943-2023. године, аутора Лазара Шкобе и Бранислава Крљаша са Пала, представљена је вечерас у зворничком Дому омладине. Шкобо је изјавио да наслов „80 година ћутања“ најбоље говори о тематици и проблемима приликом стварања овог пројекта. – Свака…
Политика, 21.12.2023, Саво Штрбац: Рођендан Републике Српске Крајине
На Правном факултету Универзитета у Београду, у организацији Клуба за друштвене односе, 14. децембра ове године одржана је трибина под називом „Правни субјективитет Републике Српске Крајине“, на којој сам, поред Бранка Ракића, редовног професора на том факултету, и историчара Милана Гулића, и ја био један од говорника. Организатори су пред…
СРНА, 21. 12. 2023, Српска памти: Крвави усташки пир у Битуњи Горњој [Мапа]
Хрватске и муслиманске усташе масакрирале су 22. децембра 1943. године српско становништво у селу Битуња Горња, шест километара од Стоца. Село је тешко пострадало од Хрвата и муслимана обучених у њемачке униформе. Наредног дана, 23. децембра, исти злочинци упали су и у сусједно село Забрђе (Пољице). У овом масакру убијани…
Не заборављамо – Памтимо
Агенције, 2. 7. 2023, Преминуо Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика
Чувар српског војничког гробља „Зејтинлинк“ у Солуну, чувени чика Ђорђе Михаиловић, преминуо је данас у 96. години.
Тужну вест саопштио је министар спољњих послова Србије Ивица Дачић.
„Још једна тужна вест данас - у 17.30 часова, у 96. години умро је чика Ђорђе Михаиловић, чувар ’Зејтинлика“, српског гробља у Солуну“, написао је српски шеф дипломатије.
Додао је, да је Чила Ђорђе трећа генерација чувара српске историје и гробова српских јунака.
„Животна жеља му је била да добије српски пасош и та жеља му је испуњена. Искрено саучешће породици и свим пријатељима. Нека му је вечна сла[...]
Политика, 21. 4. 2014, Милош Казимировић: Цивили су мучени до смрти
Најцрње странице аустроугарске ратне историје – масовни злочини војске над цивилним становништвом, почињени, пре свега, у Србији и на просторима некадашње источне Галиције, подручју које је данас подељено између Пољске и Украјине – требало би ове године да буду допуњене аутентичним документима починилаца које аустријска званична историографија игнорише и прећуткује већ, безмало, сто година.
– Реч је о злочинима над цивилима окупираних и пограничних територија тадашње монархије, о стотинама хиљада жртава чија је судбина до данас непозната широј јавности – каже за „Политику” аустријски историча[...]
Спутњик, 30. 9. 2024, Почаст српским ратницима на месту команде Солунског фронта
Код меморијалног комплекса Поликастро у Грчкој, на месту где се налазила команда Солунског фронта одата је почаст ратницима који су својим животима платили високу цену победе у Великом рату.
Крај монументалног споменика погинулим ратницима интониране су химне Србије, Грчке, Француске, Русије и Велике Британије, а у част страдалих у пробоју Солунског фронта испаљени су и плотуни.
Пре церемоније полагања венаца, служен је помен страдалима током војне офанзиве, која је имала пресудан утицај на завршетак рата.
У име Србије венац је положила делегација Министарства за рад, запошљавање, соц[...]
Политика, СРНА, 6. 4. 2024, ’Веритас‘ чува истину о судбини 8.500 убијених, међу њима и о баки Анђи и Драгиши Врањешу
База података Документационо-информационог центра "Веритас" чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској, од којих су 38 одсто цивили убијени и масакрираних по правилу на кућном прагу само зато што су Срби, а чије убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је Срни директор "Веритаса" Саво Штрбац.
Он је навео да је Бранко Катић, пријављујући случај своје седамдесеттрогодишње мајке Анђе, која је убијена на кућном прагу у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. године, рекао да је убијена у 17.00 часова тог дана и да је један од убица био Тихомир Армада зв[...]
Меморијал, Националист.рс, 20. 12. 2018, Чин храбрости: ...и непријатељи дошли на сахрану - Спасић и Машера
Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос Краљевине Југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на ком се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације војске у Другом светском рату.
Неколико дана после непрестаног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 17. априла у Штабу немачке Друге армије, потписана је безусловна капитулација Југословенске краљевске војске. У том тренутку, краљ Петар II Карађорђевић и чланови владе већ су избегли у емиграцију, а држава је била на прагу да буде раскомадана између окупаторских сила и новоформира[...]
