За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 18. 12. 2023, Никољдански покољ код Нове Градишке: У акцији зенги убијено 55 Срба, за Хрвате злочин – херојска битка
У НОћИ између 18 и 19. децембра 1991. године, припадници 108. и 121. бригаде Збора народне гарде (ЗНГ) и специјалци из групе „Свилени“, њих укупно 363 војника, извршили су пешадијски напад на српско село Шаговина Машићка код Нове Градишке, смештено на јужним обронцима Псуња. Село је бранило укупно стотинак припадника…
РТ Балкан, Вечерње новости, 16. 12. 2023, Логорске дописнице учитеља српских патријарха: Коме је писао прота Стеван Димитијевић
Прота Стеван Димитријевић био је учитељ чак четири српска патријарха: Варнаве, Гаврила (Дожића), Германа и Павла Међу историјским артефактима које је Музеј жртава геноцида јуче даровао Народном музеју, Државном архиву Србије и Архиву Српске православне цркве, нарочито су занимљиви писмо Милоша Николића, унука кнеза Милоша, тадашњем намеснику Миливоју Блазнавцу, којим…
Глас Српске, Танјуг, 16. 12. 2023, Недалеко од манастира Драганац освануо натпис „ОВК“
ДРАГАНАЦ – Манастир Драганац Епархије рашко-призренске саопштио је данас да се на знаку који показује пут ка том манастиру, на око километар удаљености, појавио натпис такозване ОВК. Случај је уредно пријављен надлежним органима, наводе и подсећају да је у прошлости знак за манастир на истом мјесту виша пута демолиран и…
Глас Српске, СРНА, 15. 12. 2023, Спомен-подручје Доња Градина: Виртуелни преглед изложбе о логору Јасеновац
КОЗАРСКА ДУБИЦА – Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина омогућила је посјетиоцима сајта ове установе виртуелни преглед изложбе „Концентрациони логор Јасеновац 1941-1945. године“, која је отворена прије три године у Галерији Војске Србије у Београду. Директор Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић рекла је Срни да је то мултимедијална изложба…
Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]
Масакр српских цивила у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека на данашњи дан 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, а Насер Орић који је предводио крвави пир слободно шета Подрињем,…
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв.…
Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, 2.1.2020, Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)
Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава
УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА
ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У
НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ
Број: 10/2006-1
Б е о г р а д
25.02. 2006. године
Тел: 2764-942, 2645-929
Предмет: Отворено писмо у вези броја жртава логора Јасеновац
Како се жртве логора Јасеновац стално минимизују, а нарочито у последње време, Удружење заточеника и потомака заточеника логора геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-[...]
Вечерње новости, 23.4.2018, Први пут државне почасти ЈВуО
Сахрана убијених бораца ЈВуО У крипти нове цркве у Чачку. После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете из Рибнице код Краљева
ДВОЈИЦА припадника Југословенске војске у отаџбини, чији су земни остаци пронађени прошле јесени у необележеном бездану у Придворици на Јелици, сахрањена су у крипти Цркве Успенија Пресвете Богородице у Чачку.
После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете су уз присуство почасне јединице Друге бригаде Копнене војске Србије из Рибнице код Краљева, а после опела у [...]
СРНА, 14. 5. 2023, Ђошић: Освијетлити истину о страшном злочину Бугара над Србима
Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге "Бугари у извјештајима Арчиблада Рајса 1915-1918", рекао је Срни да је рад на овом дјелу, које ће 17. маја бити представљено у Бијељини, започео у намјери да освијетли тај дио страдања српског народа који у јавности ван Србије, нажалост, углавном непознат.
Ђошић је навео да су Срби ријетко страдални народ, а да живјећи у "култури заборава" никад нису упознати са димензијама злочина који су починили Бугари на југоистоку Србије у Првом свјетском рату у намјери да Србе бугаризују.
"Насилна бугаризација становништва, хапшења, ликвидације, масовне деп[...]
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
РТРС, 16. 1. 2024, Скелани: 31 година од великог страдања Срба
Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас је служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села, од којих је 69 настрадало на данашњи дан прије 31 годину.
Парастосу је претходило полагање цвијећа на спомен-обиљежја настрадалим Србима 16. јануара 1992. године у селима Ћосићи и Калиманићи.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору[...]
