За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 14. 12. 2023, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем [Мапа]
Масакр српских цивила у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека на данашњи дан 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, а Насер Орић који је предводио крвави пир слободно шета Подрињем,…
РТ Балкан, 14. 12. 2023, Годишњица масакра у Бјеловцу: Старци, жене и девојке убијани на кућном прагу, у заробљеништву и бебе
Славка Матић којој су тог јутра убијене две ћерке и муж ишла је у Хаг да сведочи, тамо су је, причала ми је једном, испитивали као да је она злочинац, као да је она побила оне људе у Бјеловцу На данашњи дан, 14. децембра 1992. године, снаге 28. дивизије тзв.…
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Арапова пољана: Сећање на 310 страдалих Рома, Срба и Јевреја [Мапа]
Полагањем венаца на споменик у Араповој долини у Лесковцу обележена је годишњица стрељања 310 Рома, Срба и Јевреја од стране немачких фашиста током Другог светског рата. Злочин се догодио 11. децембра 1941. године у подножју брда Хисар. На месту где су животе изгубила 293 Рома, 11 Срба и шест Јевреја…
DIC Veritas, Portal Novosti, 12.12.2023, Gdje su nestali Srbi?
Izjava Ministarstva kulture predstavlja vrlo grub revizionistički čin, jer se u njoj prešućuje zločin genocida počinjen nad Srbima za vrijeme ustaške tvorevine Nezavisne Države Hrvatske, kazao je Milorad Pupovac Predsjednik Srpskog narodnog vijeća Milorad Pupovac reagirao je na izjavu Ministarstva kulture i medija u tjedniku Nacional, prozvavši instituciju koju vodi…
Српски меморијал, 12. 12. 2023, Др Видоје Голубовић: Занемарени гробови српских јунака на Рaстовцу и Рожајама [Фото, Мапа]
Брдо Рaстовац крај манастира Ђурђеви ступови. У документу се наводи као војничко гробље. Документ носи бр. 505 од 21. јуна 1921. године. У потпису је Среско начелство Исток. Вероватно се ради о новембру и децембру 1915. године када се српска војска повлачила преко Албаније. У акту број 520 од 18.02.1921.…
Вечерње новости, 11. 12. 2023, Др Никола Жутић: КАТОЛИЧКИ КЛЕР ЈЕ МРЗЕО ЈУГОСЛАВИЈУ: Књижевник Ђуро Виловић о Степинчевој „крвавој цркви“ и усташкој НДХ
МИНИСТАР војске и морнарице Драгољуб Дража Михаиловић у више наврата упућивао је „савезницима“, Ватикану, хуманитарним организацијама и међународној јавности меморандуме, протестне ноте и апеле о хрватским злочинима геноцида над српским народом у НДХ. Тако је у марту 1943. објелоданио мемоар о положају српског народа у НДХ, у којем истиче изражену…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 20.9.2021, Мајка остала да лечи муслимане а они је заклали - Нинослав Милановић о чувеној медицинској сестри која није хтела да напусти Сребреницу
Нинослава ветеринара тражите? Па, њега на Златибору знају баш сви - казала нам је времешна конобарица у друмском ресторану на чувеној златиборској Боровој глави, чудећи се питању.
Док је окренута показивала сто усред баште, додала је:
- Исти је мајка, има исте "горске" очи!
Ветеринара Нинослава Милановића стварно воле у обе комшијске општине на Златибору.
Уверили смо се седећи са њим. И кућа му је, каже, на међи Чајетине и Нове Вароши и доступан је "планинцима" увек, 24 сата. Али, има Нинослав и другу причу због које га посебно уважавају. Он је син чувене Раде Милановић, медицинске[...]
Политика, Танјуг 22. 5. 2024, Гордана Зец о убиству своје породице у Загребу
Српска породица Зец је убијена у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу
Гордана Зец, сестра Александре Зец коју су 1991. заједно с мајком и оцем у Загребу убили припадници хрватског МУП-а, тзв. "мерчеповци", испричала је за Би-Би-Си, на српском језику, о ноћи ужаса, када су јој брутално убијени сестра, мајка и отац, док су неким случајем преживели она и њен брат Душан.
Те вечери су, казала је, имали породичну вечеру и очекивали су госте који се нису појавили.
Српска породица Зец је убијена у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу. Злочин су по[...]
Српски меморијал, 27. 6. 2024, Божица Младеновић: Живана Терзић – ратник са Дрине
Да би се сазнала "целовита" историја Првог светског рата, треба свакако објаснити појаву жена-ратника у српској војсци. Сигурно је парадигма појаве славна Милунка Савић. Било их је још, али су остале непознате и у сенци мушкараца ратника. Стога је моје задовољство било огромно, када сам списку ратница могла да придодам још једно име: Живана Терзић. Историје нема без људи. Ти људи нису апстрактни, већ врло конкретни, стварни, са својим проблемима и дилемама, љубавима и мржњама, страховима и сујетама. Живана је новинару листа Време испричала чудесну причу о својим четовањима и ратовањима, о осећ[...]
![Косово Онлине, 29. 1. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албанци су окупацију Краљевине Југославије дочекали као ослобођење [I]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14347-350x200-no.jpg)
Косово Онлине, 29. 1. 2022, КОСОВО И ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ Антонијевић: Албанци су окупацију Краљевине Југославије дочекали као ослобођење [I]
Историчар и музејски саветник у Музеју жртава геноцида др Ненад Антонијевић оценио је као скандалозне тврдње косовског премијера Аљбина Куртија, изречене у неколико наврата током претходних месеци, да се данашња Србија може упоредити са Немачком из 30-тих година 20. века.
Антонијевић, који је докторирао на тему "Ратни злочини на Косову и Метохији 1941 – 1945. године", истакао је у интервјуу за Косово онлајн да та Куртијева тврдња, наравно, нимало не одговара историјским чињеницама и да је део пропаганде која се већ дуже време води против Србије и шире у региону, па чак и на начин да мења он[...]
![Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20951-350x200-no.jpg)
Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]
Вишеград – Сасвим неочекивано и непланирано, средином 2004. године, бронзани споменик Дражи Михаиловићу, команданту краљеве војске у отаџбини, стигао је у место Ундруље код Вишеграда, удаљено неколико километара путем према Прибоју и Рудом, до кога се стиже са раскршћа у Добруну на магистралном путу између Вишеграда и Ужица.
Ради се о споменику постављеном 1992. године у Вуковару, склоњеном затим у Београд, одакле је 1998. године „стигао” у Брчко. Али како споменик генерала Драже Михаиловића није био добродошао у БиХ дистрикту, морао је поново „на путешествије”.
Тако је стигао и „смирио [...]
