За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 10. 12. 2023, Оклеветани Андрић: Антимуслиманско и великосрпско дело нобеловца – На данашњи дан
Од истакнутог заговорника мирног суживота супротстављених култура и цивилизација, до тога да се у његовом делу види књижевна подршка великосрпској идеологији – стваралаштво Иве Андрића нашло се на удару радикалних идеолошких интерпретација Зар није говор уметничких дела чистији и јаснији ако се не меша са живим гласом његовог ствараоца –…
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Истина о Јасеновцу на архивским снимцима и у матичним књигама
Историчар Горан Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао фотографије урађене из ваздуха пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила за ваздушно извиђање Када би тимови стручњака кренули археолошки да истражују подручје Јасеновца и Доње Градине, као што то од Хрватске…
РТ Балкан, 10. 12. 2023, На данашњи дан: Новосадски договор о језику из 1954 – највећи пораз српске филологије
На данашњи дан претежно српски и хрватски лингвисти усвојили су договор који није био дугог века, а којим је практично озваничен српско-хрватски језик Српско-хрватски је данас нешто попут оног хашког БХС-а (босанско-хрватско-српски), више политички конструкт него језик, одраз тежњи које су по најмање језичке и лингвистичке. Озваничен на данашњи дан…
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]
У СЕЛУ Сажићи, МЗ Црљенице, после 82 године одслужено је опело за невино страдале цивилне жртве фашистичке одмазде 7. децембра 1941. године, њих 67 већином жена и деце. Посебност овог скупа на којем се окупило око шездесетак рођака, потомака и комшија пострадалих, није само опело одслужено после више од 80…
Искра, 9. 11. 2022, Владимир Умељић: Знају ли револуционари шта је то револуција [из Архиве]
Мало мало па се у приватним разговорима, али и у јавности код нас, човек сусреће са носталгичним евокацијама „наше човекољубиве пролетерске револуције“ и „родољубиве и бескомпромисне ослободилачке борбе против окупатора“, са чежњом за „херојском комунистичком прошлошћу“ и призивањем „хуманистичке класне правде и једнакости, братства и јединства“. Неоспорно је да су…
Вечерње новости, 8. 12. 2023, Др Никола Жутић: НАДБИСКУП БЕЗОЧНИ ФАЛСИФИКАТОР ИСТОРИЈЕ: Извештај Алојзија Степинца Папи Пију XII у мају 1943. године
СТЕПИНЧЕВ извјештај Пију XII од 18. маја 1943. многи историчари су доживљавали као „бестидан фалсификат“ свега оног истинитог што се догађало у доба провођења најжешћег геноцида над православним Србима. Смисао извјештаја преко оптужби Срба (четника) за крволочне злочине био је у томе да се пред папом аболирају Павелић и усташе… Не заборављамо – Памтимо
Епархија бихаћко-петровачка, СПЦ, 3.4.2019, Епископ Сергије: Крст Светог Вукосава Куленвакуфског
Његош је давно написао: „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“.
Опомињући се ових мудрих ријечи, присјећамо се великог и незаборављеног Вукосава Куленвакуфског, у диптихе светих уписаног свештеномученика, онога који је данас и довијека наш молитвеник пред Пријестолом Божјим.
Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у Суваји Петровачкој 1865. године. Богословију у Рељеву је завршио 1892. године. У ђаконски чин рукоположио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић, 6. децембра 1891, а у свештенички чин исти архијереј, 9. маја 1892. године.
Двадесет осам годи[...]
РТРС, Срна, 19.12.2017, МАСАКР НА КРСНУ СЛАВУ: 25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче
Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу.
Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који је починила војска из Горажда која је себе називала Армијом БиХ, убацивши се у залеђе српских положаја са јасним циљем и јасном наредбом, како је то потврдио и један од заробљених муслиманских војника, да нико од мјештана, па чак ни дјеца, не смију остати живи.
У нападу је учествовало око 60[...]
Вечерње новости.Ба, 13. 5. 2022, Хрватске усташе за ноћ убиле 350 Срба у селу Прекопи код Глине 1941 - Глински покољи
ГЛИНСКЕ усташе су 1941. године заклале преко 850 Срба у православној цркви, а све је почело у селу Прекопи код Глине када су у ноћи између 12. и 13. маја побиле 350 српских цивила.
Први талас покоља почео је 11. маја, када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу српских мушкараца и дјечака над ископаном јамом у селу Прекопи.
– У ноћи 12/13. маја сви су одведени у унапријед ископану јаму код села Прекопе и на најмонструознији начин поубијани. Бјекством је успио да се спасе само Никица Самарџија који је о овоме злочину оставио свједочанство. По процјенама тада је убијено [...]
РТРС, Срна, 6. 11. 2024, Отворена изложба о Тимочанима у Сарајеву 1918. године
Државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић отворио је вечерас на Палама изложбу архивских докумената под називом Тимочани у Сарајеву 1918. посвећену ослобођењу Сарајева у Првом свјетском рату и војницима 14. пјешадијског пука Тимочке дивизије који су 6. новембра 1918. године донијели слободу овом граду.
Аутори изложбе су директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић и Никола Милутиновић из Историјског архива „Тимочка крајина“.
Мастиловић је истакао да је 6. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у новијој историји срп[...]
Вечерње новости, 11.6.2017, Дан када су комунисти пуцали на литију
Седам деценија од злочина у селу Баћевац код Барајева, о коме се дуго времена ћутало
У СЕЛУ Баћевац код Барајева, недалеко од Београда, на први дан празника Света Тројица навршило се седам деценија од крвавог догађаја када су комунистички активисти, наочиглед неколико стотина мештана у литији, убили Љубомира Љубу Михаиловића, решени да растуре крстоноше, за инат Богу и народу. Убице су, наравно, после били тужиоци и сведоци, па су све оне који су носили црквене барјаке, иконе и кандила отерали на робију. И данас, у Баћевцу, после толико година, о томе влада језиви мук.
Овако Драгиша[...]
