За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 8. 12. 2023, Др Никола Жутић: НАДБИСКУП БЕЗОЧНИ ФАЛСИФИКАТОР ИСТОРИЈЕ: Извештај Алојзија Степинца Папи Пију XII у мају 1943. године
СТЕПИНЧЕВ извјештај Пију XII од 18. маја 1943. многи историчари су доживљавали као „бестидан фалсификат“ свега оног истинитог што се догађало у доба провођења најжешћег геноцида над православним Србима. Смисао извјештаја преко оптужби Срба (четника) за крволочне злочине био је у томе да се пред папом аболирају Павелић и усташе… ИН4С, 9. 12. 2023, Страх и трепет за непријатеље српског народа: На данашњи дан рођен кајмакчалански јунак – Војвода Вук
Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а прави пример свим својим војницима. Укратко, био је страх и трепет за све непријатеље српског народа…
РТРС, Срна, 7. 12. 2023, Радановић: На подручју Озрена у ФБиХ за пет година нестало петоро Срба
Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић изјавио је Срни да је напад на српску повратницу Љепосаву Петковић из Возуће, само један у низу, који свједоче о тешком положају српских повратника на простору ФБиХ, те напоменуо да је у посљедњих пет година на подручју Озрена нестало…
Вечерње новости, 7. 12. 2023, Др Никола Жутић: ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа
НАДБИСКУП Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника – надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. наступао са изразито антисрпских позиција. У Независној Држави Хрватској Степинац се понашао истовјетно као надбискуп Бауер у време Првог свјетског рата, испољавајући солидарност са германском солдатеском и нарочито са усташким…
Српски институт Цирих, 7. 12. 2023, Отворена изложба „Агонија Васкрсења“ монахиње Марије (манастир Јасеновац) Фото
Српски институт је у Цириху свечано отворио изложбу иконичних слика монахиње Марије на тему: „Агонија Васкрсења“. У храму Успења Пресвете Богородице у Цириху је на празник Ваведења, у понедељак, 4. децембра 2023, свечано отворена изложба иконичних слика монахиње Марије (Антић) из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, у Епархији…
Вечерње новости.ба, СРНА, 7. 12. 2023, Парастос за жртве усташких злочина у Трњаку и Доњој Дубици
У селима Трњак и Доња Дубица у федералној општини Оџак служен је помен и положени су вијенци на споменик за 800 мјештана које су у Другом свјетском рату убиле усташе, а међу убијенима је било 333 дјеце млађе од 15 година. Парастос је служен у Спомен-цркви у Трњаку и за…
Не заборављамо – Памтимо
Народни музеј Краљево, 21.10.2017, Силвија Крејаковић: Стрељање у лагеру у Краљеву 15-20.октобра 1941. године
ако је Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарској свести српског народа, уследило је формирање два покрета отпора немачкој окупацији. Устанак, стварање слободне територије, представљају заједничке подухвате партизанских и одреда ЈВуО, који ће се, различити у идеолошком, војно-стратегијском смислу, од 31. октобра 1941, иза заједничке опсаде Краљева и напада на у њему стациониране Вермахт трупе, потпуно раздвојити. У телеграму вишој команди, Вилхелм Лист, војни заповедник Југоистока, 13. септембра 1941. саопштава: „Установљена је веза између устаника, које заповедник Србије…наз[...]
![Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13442-350x200-no.jpg)
Српска телевизија УСА, Чикаго, 15. 6. 2017, Априлски рат: Синиша Мијатовић - ПИТАЊЕ ЧАСТИ, авијација у Другом светском рату [из Архиве]
У спасавању еропске цивилизације за њих је било питање части да у томе помогну свим својим снагама, ма како незнатна била та њихова снага и моћ.
У (Доњем) Ораховцу, месташцету у крајњем углу бококоторског залива, рано јутро 16. априла 1941. било је живо. Техничко особље завршавало је припрему групе хидроплана Dornijer Do-22 Поморског ваздухопловства за лет. Примирје је ступило на снагу претходног дана. Обриси ратног пораза Краљевине Југославије су се видели на свим странама. Међутим, у овој хидропланској јединици, која је претходних дана извршавала ратне задатке широм јужног Јадрана, донета ј[...]
Вечерње новости, 18. 9. 2023, ВАТИКАН БИО УПОЗНАТ И СА ЗЛОДЕЛИМА УСТАША У НДХ: Свештеници, блиски Папи Фрањи, о новооткривеним документима
ПАПА Пије XII морао је да зна за монструозне злочине над Србима у усташкој творевини - Независној Држави Хрватској.
Поглавар Римокатоличке цркве за време Другог светског рата, баш као што је, како је управо обелодањено, био упознат са нацистичким злочинима и Холокаустом над Јеврејима, сигурно је био информисан и о злоделима на целој територији НДХ!
Ово, у ексклузивном разговору за "Новости", тврде свештеници блиски садашњем папи Фрањи који, како наводе, "и сами очекују још многа открића из ватиканских архива".
- Ништа није искључено, јер су и свештеници који су били противници Хитлера[...]
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића)
Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922, а други, тужни, када је убијен и када је испраћен из Београда на вечни починак у Белу Цркву, која надвисује Тополу. Оба ова догађаја су била масовна, међународног значаја и оба су забележена камерама.
Сахрана краља Александра 10 дана после [...]
Политика, 11.11.2020, Сећање на јунаке уз Дан примирја: Из рата изнео само го живот
Остао је без свега другог због чега би човек имао воље и радости да живи. Три рођена брата погинула на фронту, мајка пресвисла од туге, отац погинуо на кућном прагу, а два стрица изгубила главу негде на Церу...
Само једном је дошао у родну Љубовију да види згариште очинског дома и упали воштаницу на гробу своје мајке. Земљу је разделио рођацима и комшијама, а он наставио да се пробија кроз живот, бележи Милан Шантић у књизи „Витезови слободе”, исповест Милана Гачића, начиње га питањем где је било најтеже за време рата и одговором ‒ свуда, па ниже сећања на септембар 1916. и Кајмакчалан, кад[...]
