За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
DIC Veritas, 6.12.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације загребачке породице Зец
Припадници специјалне јединице МУП-а РХ познате под називима “мерчеповци” и “Јесење кише”, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца (38), његову супругу Марију (36) и њихову малољетну кћерку Александру (12). По Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице: Игору…
Политика, 5. 12. 2023, Удба – најјача кад је била невидљива
Управа државне безбедности (Удба) свој живот je почела марта 1946. године, а први закон којим се уређују послови државне безбедности донет је тек двадесет година касније Дух у тешком, црном шињелу који се обрачунавао прво са непријатељима власти, а затим и са отпадницима партијског курса. Хоботница која је стигла да…
Вечерње новости, 5. 12. 2023, КАМЕНИ ЦВЕТ ДА БУДЕ НА УНЕСКОВОЈ ЛИСТИ: Захтев 35 земаља Загребу – Инсистирају на новим истраживањима у Јасеновцу
ПУНИХ шест месеци није се знало које је препоруке Влади Хрватске дала експертска група коју је формирала ИХРА (Међународна алијанса за сећање на Холокауст), почетком јуна, када је обишла Спомен-подручје „Јасеновац“. Сви покушаји чланица ове међудржавне организације да нешто сазнају падали су у воду јер су хрватски званичници препоруке –…
Политика, 5.12.2023, Саво Штрбац: Стечај на Светог Николу
Хрватски медији су 22. новембра ове године објавили вест под бомбастичним насловима да се над Српском православном црквом, Епархијом загребачко-љубљанском проводи стечај, коју су преузели и сви медији у региону. Не знајући о чему се ради, потражио сам извор ове вести и нашао сам га у загребачким „Вечерњим новостима“ које…
Вечерње новости, 4. 12. 2023, ВАЖНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА: Објављена обједињена сведочанства 7.536 Срба о паклу логора у усташкој НДХ
ТЕБИ, Србијо, благородна и предобра мајко наша, упућујемо данас све молитве наше. Теби, благословеној хранитељки приљежној и утјешитељки нашој једнородној. Уз Христос Васкресе, озарена љепотом и добротом дјела твојих, дјеца Твоја, Теби пребјегла кличу Ти данас громогласно: Хвала Ти и слава, Србијо лијепа! Ово је део захвалнице коју је у… Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић – Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног… Не заборављамо – Памтимо
![РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24814-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]
Непокретна старица Радосава Ковачевић (78) убијена је са више од 20 удараца секиром, Рода Неђић која је имала 43 године, пре него што је убијена сатима је силована
Срби из села Скелани на левој обали Дрине обележиће данас 32. годишњицу великог страдања, дан када су муслиманске јединице из Сребренице под командом Насера Орића упале у село и у крвавом масакру, за неколико сати побиле 69 мештана и више од 160 раниле.
У Скеланима, крај споменика који подсећа на велику трагедију српског народа у овом крају Републике Српске служен је парастос, припаљене свеће, положено цвеће страдалим мештаним[...]
Стање ствари, ИН4С, 24.8.2021, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)
Пошто су усташе убиле 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону њен министар одбране Дража Михаиловић
Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју је 1952. године дао тада најкомпетентнији статистичар Југославије, проф. др Адолф (Долфе) Вогелник. Он је, у угледном стручном органу Статистичка ревија (број 1 за 1952. годину), записао да је број усмрћених у рату и пораћу у Југославији износио најмање 1.814.0[...]
Политика, 14.10.2020, Краљево се сећа невино пострадалих у Другом светском рату
Пре 79 година у Краљеву немачке окупационе снаге узеле су прве таоце, њих 1.736 којима се зна име и презиме, које су потом у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град.
Два дана касније, те ратне 1941. године, заробљена је још једна велика група цивила која је, такође, стрељана на ливади у близини пруге на месту где се данас налази меморијални комплекс „Спомен парк” у Краљеву једном од првих градова у којем је извршено масовно стрељање и за шест дана убијено око 5.000 мушкараца, жена, деце и ста[...]
РТС, РТРС, 22.3.2018, Годишњица усташког злочина у Старом Броду
Изасланик предсједника Републике Српске, Миладин Драгичевић, положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе Црне легије Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.
У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарај[...]
Политика, 15. 8. 2023, Да ли је касно за правду за жртве масакра у Јошаници код Фоче
Тужилаштво БиХ, тридесет једну годину од злочина у којем је у једном дану побијено 56 људи, подигло оптужницу против 13 лица
Бањалука – Свануло је Никољданско јутро 1992. године, у децембру прве године рата. У Јошаници, малом селу код Фоче, мештани су тог Никољдана поранили да прославе славу – као гости или домаћини. Међутим, на тај хладан зимски дан, с неухватљивим осећајем напетости, злокобна рука рата сручила је страшну судбину. Кад су чули прве пуцње мислили су да се комшије веселе због славе. Наоружане снаге муслиманске војске закорачиле су у питомо село, тада шаролике етничке структур[...]
