За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Петровград.org, 4. 12. 2023, Др Момчило Диклић – Српско питање у Хрватској [2016]
Историчар др Момчило Диклић, аутор књиге Светац и низа студија о начину решавања српског питања у Хрватској, говорио је о овим темама у запаженом интервјуу са Трифком Ћоровићем главним уредником листа Српско коло 2016. године. Петровград.орг Вам га преноси у целини, јер сматрамо да научне синтезе овог нашег уваженог научног… РТ Балкан, 4. 12. 2023, Сајмиште: Душегупка у Београду и две и по године затвора за команданта логора
Сајмиште је највећи нацистички логор на територији данашње Србије кроз који је прошло 40.000 затвореника, а 17.000 њих је убијено, подсетила је на отварању научног скупа посвећеног овом логору в.д. директора Меморијалног центра Старо сајмиште Кринка Видаковић Петров Радови на једном од најпрепознатљивијих симбола Старог сајмишта који су почели у…
СРНА, 3. 12. 2023, Приказан документарни филм „Гаравице“ [Мапа]
На Палама је вечерас приказан документарни филм „Гаравице“ режисера Драгана Радовића који говори о једном од највећих стратишта над Србима код Бихаћа, али и другим стратиштима у том дијелу Крајине током Другог свјетског рата, а представљена је и књига „Корана ко рана“. Пројекцију је организовао Културно-спортски центар Пале, а филм…
РТРС, 3. 12. 2023, Обиљежена 31 година од егзодуса 5.000 Срба са простора Гостовића и Жепча [Мапа]
У Модричи је обиљежена 31 година од егзодуса око пет хиљада Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча. Служена је света литургија и парастос за 111 погинулих Срба у одбрамбено-отаџбинском рату са овог простора. Предсједник Завичајног удружења Гостовићана Пане Костадиновић подсјетио је да…
Чачански глас, 2. 12. 2023, Црна бресничка јесен – 79 година од јесени 1944.
Октобар и новембар 1944. још се не заборављају у Бресници. Посебно ноћ између 27. и 28. новембра, када су војници немачког окупатора побили велики број мештана једног дела села, махом деце, жена и старих. Многа породична огњишта су се тада заувек угасила. Седамдесет и девет новембара је прошло и сваке…
Политика, 2. 12. 2023, Живојин Ракочевић: Црква као живот и судбина
ПОЛИТИКА У ОКУПИРАНОМ ХРАМУ КОД ПОДУЈЕВА „Ту у храму су затварали овце. Ми смо служили помен 2012. или 2013. године – отац Дарко и ја… Балега, све је смрдело на овце”, каже свештеник Стево Митрић. То је била њихова прва и последња посета Цркви Светог архангела Михаила у селу Ракитница…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 29. 7. 2023, Злочини пред којима стаје памет: Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Историчар Ђуро Аралица, у књизи "Усташки покољи Срба у цркви у Глини" навео је да је од "1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново"
На данашњи дан пре 82 године, 29. јула 1941. као и шест дана касније, у ноћи између 4. и 5. августа исте године, у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини усташе су починиле стравичан покољ Срба, један од најтежих, највећих злочина за време Другог светског рата на подручју тадашње Независне државе Хрватске.
Током 29. јула, али и[...]
Вечерње новости, 27. 2. 2023, Кости јунака испод олтара: У Цркви Светог Пророка Јеремије у Врбовцу спомен-костурница са лобањама српских ратника пострадалих 1915.
У ЦРКВИ Светог пророка Јеремије у Врбовцу, својеврсној Ћеле кули на Дунаву, обележена је јуче стогодишњица преноса моштију српских ратника пострадалих 1915. године у Врбовачком боју, из заједничке гробнице на сеоско гробље.
Кости српских мученика налазе се испод олтара сеоске цркве, а у њихову част јуче су у костурницу спуштене и освећене реплике застава српске војске.
Јучерашњи празник, Свети Симеон Мироточиви, био је у Врбовцу и празник у славу храбрих, помало и заборављених српских војника који су своје кости оставили баш овде, крајем октобра 1915. године када је царска аустријска и немач[...]
Искра, Нови Стандард, 26. 11. 2024, Милош Ковић: Порекло британске србофобије
Слика Срба у политици и култури Велике Британије представља широку и разгранату истраживачку област. Она се, умногоме, преплиће са традиционално схваћеном историјом британско-српских веза и односа. У последњој деценији 20. века, међутим, појавили су се нови истраживачки приступи у сагледавању ових тема.
Књига Оријентализам Едварда Саида (1978), посвећена проучавању западног колонијалног дискурса о муслиманском, арапском свету, као припреме духовног, политичког и војног потчињавања, омогућила је не само настанак „постколонијалних студија“, него и појаву „балканизма“, као рукавца у оквирима ово[...]
![ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13869-350x200-no.jpg)
ИН4С, РТС, 4. 5. 2023, Годишњица лета јунака Миленка Павловића: Нећете ви децо да гинете, ја ћу! [Видео]
На данашњи дан прије 24 године јуначки је полетео пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије
На данашњи дан прије двадесет и четири године, није се вратио пуковник пилот Миленко Павловић, командант 204. Ловачког пука Ратног ваздухопловства Војске Југославије, у борби са ескадрилом авиона НАТО на небу изнад Ваљева.
Тог 4. маја 1999. године, Павловић је извукао млађег колегу пилота из кокпита МиГ-а 29 који се спремао да полети са аеродрома Батајница.
„Нећете ви децо да гинете, ја ћу!,“ говорио је Павловић док је извлачио колег[...]
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику.
Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој – територијално највећој, а по броју Срба – најмањој црквеној епархији у Немачкој, објашњава да је пандемија короне покварила планове да се 26. априла достојно обележи осам деценија од доласка српских официра у Оflag VI C.
– У плану је било да[...]
