За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
PokretzaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 26. 11. 2023, Митра Рељић: „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“
У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање…
СРНА, 25. 11. 2023, Нови Град, Равнице: Служен помен убијеним цивилима [Мапа]
Представници Општинске борачке организације Нови Град и мјештани положили су данас вијенце на мјесном гробљу у Равницама гдје су спомен-обиљежја Србима које су у Другом свјетском рату убиле усташе и погинулим српским борцима из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943.…
Политика, 23. 11. 2023, Споменица у част безгробне војске
Монографија представља до сада највећи регистар једне трагично заборављене генерације и бележи имена 10.000 одликованих и унапређених припадника ЈВуО Ужице – Ликови краља Петра Другог и Драже Михаиловића, ордење и официрски мач на насловној страни су недавно објављене књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945”, аутора Дејана Ђерића и Верољуба…
ИН4С, 22. 11. 2023, Митра Рељић: Сећање на новембарска страдања Срба у Приштини
Новембар је месец с понајвише славских свечаности. Поред најчешће обележаваних – Митровдана и Аранђеловдана, ту су Свети Козма и Дамјан или Свети Врачи, па Свети великомученик Георгије, у народу познат као Ђурђиц, Свети Стефан Дечански – Мратиндан и др. У новембру, хтела не хтела, осим Светог архангела Михаила у Приштини…
Политика, 21.11. 2023, Саво Штрбац: Историја у мимоходу
Медији у региону, а понајвише у Србији, у предходној недељи велику пажњу су поклонили иницијативама са округлог стола “Овчара – злочин без казне”, који је организовало Удружење загребачких добровољаца бранилаца Вуковара: а) да хрватска влада, на основу правоснажних пресуда из Србије у случају “Овчара”, покрене захтев за ратну одштету од… Политика, 3.12. 2018, Боривоје Милошевић: Непосредно уједињење [из Архиве]
Трочлана делегација Народног већа Босне и Херцеговине посетила је почетком новембра 1918. године војводу Степу Степановића недалеко од Вишеграда. Немоћни да спрече превратну анархију и немире који су потресали већи део земље, представници народних власти позвали су српску војску да пређе у Босну и Херцеговину и помогне при завођењу реда… Не заборављамо – Памтимо
Добојски инфо, 27.12.2017, Добој: У логору извршен геноцид над Србима
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је данас присуствовао обиљежавању 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000, рекао је да је аустроугарски логор у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, а злочини почињени у њему имају сва обиљежја геноцида над српским народом.
Савановић је рекао новинарима да је логор у Добоју основан 27. децембра 1915. године и да је у њега до 7. јула 1917. интернисан 45.791 Србин. Међу њима су била 16.673 мушкарца, 16.996 жена и дјеце, као и 12.122 српских војника.
Он је[...]
Слободна Херцеговина, 28. 3. 2024, Док је православне вјере, дотле има Срба у Далмацији
Удружење Срба из Хрватске Никола Тесла из Крагујевца организовало је 2. фебруара трибину Православна Далмација у Епархијском дому. Повод за трибину су два јубилеја 500 година од освештења Цркве Светих апостола Петра и Павла у Биовичином Селу и 320 година од Куриџине буне коју је подигао Петар Јагодић Куриџа.
На трибини су говорили протојереј-ставрофор др Славко Зорица, рођени Буковчанац који је крштен управо у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Биовичином Селу, професор крагујевачке Богословије Свети Јован Златоусти Владан Костадиновић, модератор је био књижевник Мирко Демић.
Поред велико[...]
![Вечерње новости, 3.8.2021, Дело Владике Иринеја Ћирића - спасавање српских малишана из Шарвара у Мађарској, готово заборављено [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10192-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 3.8.2021, Дело Владике Иринеја Ћирића - спасавање српских малишана из Шарвара у Мађарској, готово заборављено [Мапа]
ОНО што је Диана Будисављевић чинила у Јасеновцу, то су владика Иринеј Ћирић и свештенство Епархије бачке радили у логору Шарвар у Мађарској - из готово извесне смрти спасли су 2.800 српске деце и 180 мајки са одојчадима.
Ово племенито дело, нажалост, неправедно је прекрила мрежа заборава. О њему се врло мало зна. Баш као и о владики Иринеју Ћирићу (1884 - 1955), једном од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба.
На владичанском трону затекао га је рат и мађарска окупација 1941. Црква у Србији је била у врло тешкој ситуацији: њени архијереји су убијани, затварани и протер[...]
![Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20289-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Политика, СРНА, 12. 5. 2024, Помен за дервентске Србе убијене прије 32 године [Мапа]
У спомен-комплексу Чардак данас је служен помен поводом 32 године од највећег злочина почињеног над српским цивилима у овом дервентском насељу које су убили припадници регуларне војске Хрватске и хрватско-муслиманских паравојних формација из Дервенте.
Највећи број Срба са Чардака, њих 37, убијени су на Васкрс 26. априла 1992. године, док су остали страдали у логорима.
На мјесту гдје је подигнуто спомен-обиљежје пронађена је масовна гробница са посмртним остацима 19 мјештана, а тијела девет жртава пронађена су у католичком гробљу на Модрану.
Далибор Ђекић имао је само 14 година када му[...]
РТРС, 27. 1. 2024, Обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора Силос
Данас је обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора "Силос" у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело.
Испред објекта некадашњег логора почаст страдалима одали су преживјели, потомци страдалих заточеника и званичници.
Претходно је служен парастос у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику у сарајевском насељу Пазарић.
Логор Силос распуштен је на Светог Саву, 27. јануара 1996. године, два мјесеца након што је потписан Дејто[...]
