За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9.11. 2023, Филм и споменица ’Осамдесет година ћутања‘ трајна успомена и опомена
Документарни филм и споменица „Осамдесет година ћутања“ остаће трајна успомена и опомена на оно што су усташе учиниле у Раковцу, у Јеловцима и околним селима паљанске општине, истакнуто је на вечерашњој промоцији на Палама, одакле су Срби упозорени да не буду склони забораву и да чувају сјећање на српске жртве.…
Српски меморијал, 10. 11. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Конвертитско успење и суноврат – Огледи из омилитике
Ако су Хрвати школски пример политичког конвертитства, други пример форсирања секундарне, као једине, биографије посебно уочавамо у пројекту „Случај Сребреница“. Стереотип: муслимани – жртве, Срби – џелати, глобалисти су доследно градирали, не допуштајући објективније сагледавање процеса одумирања Југославије и изазвану трагедију сукобљених страна. Унапред исписан сценарио није допуштао да се… Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства – Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана. Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље…
РТРС, Епархија далматинска, 9. 11. 2023, Православне светиње у Далмацији оскрнављене усташким симболима [FB]
На улазу у гробље у далматинском селу Брибир и на црквеној огради у Равнокотарској парохији исписани су графити са усташком симболиком, објавила је Епархија далматинска. – Баш када смо се порадовали да су се истрошиле поруке у виду графита упућене православним Србима од непознатих лица са усташким претећим синтагмама и…
ИН4С, Опанак, 9. 11. 2023, Најпотреснија пјесма Јована Дучића: Дуго времена забрањена
Извештаје о усташким покољима Хрвата и муслимана над Србима Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма Врбас. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, у…
СРНА, 8. 11. 2023, Сјећање на жртве усташких злочина у селима паљанске општине
Манифестација „Новембар – мјесец дугих ножева“, поводом 80 година од усташких злочина у Раковцу, Јеловцима и околним селима у паљанској општини, гдје су усташе убиле 326 цивила од којих 143 дјеце до 14 година, почела је данас служењем парастоса за погинуле и нестале борце Војске Републике Српске у Цркви Успења…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром.
Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно.
Гореле су куће! Уништав[...]
Вечерње новости, 7. 12. 2023, Др Никола Жутић: ЛАЖНИ МИТ О УЧЕШЋУ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Степинац од аустријског војника до југословенског бискупа
НАДБИСКУП Степинац је настављач агресивног клерикализма и хрватског национализма свог претходника - надбискупа Антуна Бауера, који је у љето 1914. наступао са изразито антисрпских позиција.
У Независној Држави Хрватској Степинац се понашао истовјетно као надбискуп Бауер у време Првог свјетског рата, испољавајући солидарност са германском солдатеском и нарочито са усташким режимом Анте Павелића у његовим настојањима да утемељи НДХ као ортодоксно чисту хрватску државу и вјековни сан хрватског народа.
Српски али и хрватски историчари и публицисти Степинчево антијугославенско и антисрпско по[...]
Глас Српске, Агенције, 3. 5. 2022, Обиљежена годишњица злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој: Правда мора бити достижна за све
САРАЈЕВО - Полагањем бијелих ружа и прислуживањем свијећа на мјесту страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву данас је у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова обиљежено 30 година од овог злочина, без иједног инцидента.
Цвијеће су положили и свијеће прислужили преживјели припадници ЈНА, чланови породица страдалих, представници Владе и Народне скупштине Републике Српске, српски званичници у институцијама БиХ, представници локалних власти Сарајевско-романијске регије, борачких и других удружења.
Некадашњи војник ЈНА Срђан Лукић[...]
![Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24218-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]
О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама.
Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та традиција била је уграђена у темеље модерних српских држава, Црне Горе и Србије. На устаничко наслеђе српског народа позивала се и прва Југославија. Њено кључно „место сећања“ била је ујединитељска епопеја Балканских ратова и Првог светског рата, протумачена као ко[...]
РТ Балкан, 11. 11. 2023, Милица Смиљанић, сведок злочина у Госпићу: Памтим страх и Станков укочени поглед док су га одводили
Два и по месеца из подрума нисмо изашли, присећа се Милица тешких дана у Госпићу у јесен 1991 године
Сад, ових дана, када је почео овај најновији рат, када је на ТВ екрану видела колоне избеглица, рушевине, пуцњаву, рањенике, крв, побијену децу, Милица Смиљанић (74) сетила се подрума у Госпићу, 1991. године, у коме је са мужем Станком, девером Миланом - Бајом и свекрвом, провела два и по месеца. Вратиле су се страдања, оног дана кад су јој одвели Станка и девера да их више никад не види, сетила се страха, страшног и непојмљивог ономе ко кроз то није прошао.
"Само мир да буде, нек језиком[...]
