За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 8. 11. 2023, Сјећање на жртве усташких злочина у селима паљанске општине
Манифестација „Новембар – мјесец дугих ножева“, поводом 80 година од усташких злочина у Раковцу, Јеловцима и околним селима у паљанској општини, гдје су усташе убиле 326 цивила од којих 143 дјеце до 14 година, почела је данас служењем парастоса за погинуле и нестале борце Војске Републике Српске у Цркви Успења…
РТ Балкан, 8. 11. 2023, Застава „велике Албаније“ и срамна карта: Отворен музеј ОВК у Македонији [Twitter]
Албанци у Северној Македонији настављају са провокацијама и ни мало не крију своје претензије на стварање државе која би прекршила међународно право Након што је у августу Аљбин Курти „проглашен за председника свих Албанаца“ на скупу у Тетову, уз заставу и химну републике Албаније, с развијеном заставом „велике Албаније“ међу…
РТРС, Танјуг, 7. 11. 2023, Декларација о Тесли на форуму у Атини покренула иницијативу о Међународном Теслином дану
Учесници Свјетског филозофског форума из 53 земље, укључујући и Србију, усвојили су данас историјску „Декларацију о Николи Тесли“, на симпозијуму дијалектичке филозофије у Атини и Делфима, а поводом Свјетског дана Филозофије, који је установио Унеско 2005. годијне, изјавила је амбасадор Љиљана Никшић, која је била један од учесника Форума. Учесници…
Српски меморијал, 7. 11. 2023, Позивница на промоцију пројекта – Јевреји Београда у ратовима за ослобођење Отаџбине 1912-1918.
Позивамо вас да поводом Дана примирја у Првом светском рату Позивамо вас да поводом Дана примирја у Првом светском рату дана 9. новембра 2023. године, са почетком у 12 часова, присуствујете презентацији пројекта Јевреји Београда у ратовима за ослобођење Отаџбине 1912–1918. године Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида…
Политика, 7.11.2023, Саво Штрбац: О Јасеновцу, на Сајму књига
“Веритас” је и ове, као и предходних десетак година имао свој штанд на Међународном београдском сајму књига и то у пролазу између прве и четврте хале. Нама је финансијски аспект у другом плану а у првом су сусрети са другим излагачима а понајвише са посетиоцима, који долазе са свих страна…
Вести, 7. 11, 2023. Гредиг: Сећање на страдале претке [Мапа]
На Митровданске задушнице одржан је парастос за страдале војнике и војсковође на војничком гробљу у Гредигу поред Салцбурга. После Свете литургије у Храму Покрова пресвете Богородице, верници су се окупили на гробљу са свештеником протојерејем ставрофором Драганом Ерићем који је служио парастос пострадалим Србима. У Гредигу је током Првог светског…
Не заборављамо – Памтимо
![Вести, 2. 11. 2024, Борба за истину: Против искривљавања чињеница - Бојан Арбутина [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25138-350x200-no.jpg)
Вести, 2. 11. 2024, Борба за истину: Против искривљавања чињеница - Бојан Арбутина [из Архиве]
Због све учесталијег прекрајања чињеница из прошлости сведоци смо глобалне борбе за историјску истину.
На жалост, не постоји епоха у српској историји која није стављена пред суд ревизионизма и покушаја да се тумачи са ненаучних основа. Зато је посао историчара да пруже одлучан, професионалан и објективан отпор. Ово у интервјуу за “Вести” истиче Бојан Арбутина, вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида.
Србија се већ деценијама суочава са покушајима ревизионизма. Који су, по вама, кључни изазови?
– Изазови у нашем случају су бројни на различитим пољима. Не постоји епоха у срп[...]
Вечерње новости, 3. 4. 2023, На данашњи дан 1915. умрла Надежда Петровић, лечећи српске ратнике у Ваљевској болници
СРПСКА хероина, велики сликар, хуманитарни радник и прва Српкиња ратни репортер умрла је на данашњи дан 3. априла у Ваљеву од тифуса, у трећем рату у коме је учествовала као добровољна болничарка.
Одбила је позиве на конференцију у Риму и из болница страних мисија да би се вратила у град чије су улице биле "авеније болница" где су у мукама умирали ратници које је Надежда пратила из битке у битку од 1912. године.
- Ми овде живимо у непрекидном јауку рањеника, превијању рана, покличу наше јуначке војске, маршевима њиховим,дочеку и испраћању њиховом на бојно поље, да их отуда рањене примамо[...]
Вечерње новости, 20.2.2015, Ђакомо Скоти: За Србе нема повратка
Куће које су Срби напустили спаљују се пошто су опљачкане и нико не спречава ове злочине. Све ово део је једног плана
27. септембар
НАЛАЗИМО се на паради хипокрита и фарисеја. Жарко Домљан, један од јастребова хрватског режима, потпредседник парламента и високи поглавар Туђманове партије, учествује у Стразбуру на јесењем заседању Скупштине Савета Европе. Притешњен приговорима због радикалног етничког чишћења извршеног у Хрватској на штету српског становништва Крајине и западне Славоније, бранио се понављајући до бесвести фразу која је у Хрватској већ постала слоган, пошто је “врховник” п[...]
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и он тако просвијетли када уђе у њега.
"Данас овај храм посвећујемо Светом свештеномученику Јоаникију. Све што је ваљано у овом свијету заснива се на жртви, некад та жртва иде и до крви, а на нама већини је да Господа пробамо прославити у миру, да жртвујемо наше с[...]
![РТРС, Танјуг, 1. 5. 2024, Годишњица напада на Србе у Западној Славонији 1995. [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20164-350x200-no.jpg)
РТРС, Танјуг, 1. 5. 2024, Годишњица напада на Србе у Западној Славонији 1995. [Видео]
У раним јутрањим часовима 1. маја 1995. започео је напад хрватских снага на Србе у Западној Славонији, познат као операција "Бљесак" током које су убијене 283 особе српске националности, а протјерано је најмање 15.000 Срба.
Војно полицијска акција названа "Бљесак", којом су хрватске снаге запосјеле део Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине, била је заправо завршетак етничког чишћења Срба из Славоније који је већим дијелом остварен током 1991. године.
Децембра 1991. на простору Западне Славоније етнички је очишћено готово 190 села. Срби су прогнани, њихова и[...]
