За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Portal Novosti, 6.11.2023, Ustaški pozdravi u Kašiću [Foto]
“Čede niste dobro došli. Za dom spremni”, bilo je ispisano na zidu ispred crkve u Kašiću, a table s nazivima Islam Grčki i Kašić su precrtane i unakažene ustaškim U. Tokom vikenda poruke mržnje su uklonjene Nepoznati počinitelj, a možda i više njih, unakazili su ustaškim grafitima zid ispred pravoslavne…
Вести, ДИЦ Веритас, 6.11.2023, Нови прогон Срба
На Косову и Метохији би ускоро могло да дође до “епидемије” нових хапшења Срба, упозоравају стручњаци из области кривичног права из Србије, коментаришући најаву премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је “суочавање са прошлошћу неопходно за трајни мир и успешну будућност, као процес лечења”. Епидемија оптужница Курти је… НСПМ, 3. 11. 2023, Милан Благојевић: Заштита суверенитета државе у пракси Међународног суда правде
Колико суверенитет државе чланице Уједињених нација (УН) није само гола правна норма садржана у Повељи УН, већ колико је она као најважније императивно начело међународног права заштићено и у правној стварности, најбоље доказује пракса Међународног суда правде. У наставку дајем преглед те праксе, кроз примјере двије пресуде и два савјетодавна…
СРНА, 6. 11. 2023, Монструозни злочин над Србима на Глођанском брду и даље некажњен
На Глођанском брду код Зворника данас је обиљежена 31 година од злочина над 126 припадника Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. године на свиреп начин убили припадници такозване Армије БиХ. На мјесту страдања српских војника мјесно свештенство је служило парастос, док су на спомен-плочу положени вијенци. Помоћник министра…
РТС, Royalfamily, 4. 11. 2023, Служен помен жртвама комунистичког режима у Београду
У Лисичјем потоку у Београду служен је помен жртвама комунистичког режима у Београду. Помен је служен код недавно откривеног споменика жртвама код Краљеве чесме, која је у сарадњи са Градом Београдом, надлежним институцијама и Спомен парком „Краљева чесма“ рестауирана ове године. За свега неколико месеци комунисти су стрељали више од…
Вести, 4. 11. 2023, Сина ми одвели, стан отели
У Специјализованом већу Косова у Хагу на суђењу Хашиму Тачију, вођи некадашње тзв. Ослободилачке војске Косова, сведок Предраг Дедић је рекао да је и његов син киднапован и убијен, али и да је био принуђен да прода свој стан. Затвор смрти Предраг Дедић је у процесу против бившег команданта… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16875-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]
ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом "Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941".
Рад је посвећен злочину против човечности су починиле немачке окупационе власти и оружане снаге над цивилима, у Краљеву, између 15. и 20. октобра 1941.
После чак три издања ове студије, која су објављена од 2013. на српском, од данас је пред стручном и широм јавношћу пр[...]
СРНА, 28. 9. 2024, Пуне 33 године од некажњеног злочина над припадницима ЈНА у Бјеловару
Навршавају се 33 године од још некажњеног злочина хрватског Збора народне гарде /зенге/ над припадницима легалне државне војске ЈНА у бјеловарској касарни које су стријељали након добровољне предаје, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Хрватске снаге су ујутро 29. септембра 1991. године отпочеле општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону у Бјеловару, који су претходних 15 дана били под тоталном блокадом.
Командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају [...]
![Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22793-350x200-no.jpg)
Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]
Од свих муслиманских организација, пред Други светски рат и у току њега најзначајнија је „Млади муслимани“.
По имену, идеологији и грбу била је једна од многих истоветних група у исламским земљама Блиског истока. Формирана је као омладинска секција покрета „Ел Хидаје“, али само једно време се утопила у њу. Деловали су одвојено, али у истом смеру и под истим вођством. После јавног формирања, у марту 1941. су поднели захтев за регистрацију, али је слом југословенске државе био разлог да је та легализација извршена у хрватској држави.
И кад је „Ел Хидаје“ одредила да се та омладинска група [...]
РТРС, Срна, 18. 10. 2023, О усташким злочинима у НДХ учити из провјерених извора
У Народном музеју Топлице у Прокупљу постављена је изложба Јавне установе Спомен-подручја Доња Градина "Концентрациони логор Јасеновац 1941".
Аутори изложбе о првој години постојања логора Јасеновац су музејски савјетник Тања Тулековић и виши кустос Дејан Мотл.
- С обзиром на свеприсутни историјски ревизионизам, изражена је потреба да се о усташком злочину геноцида почињеном у НДХ, свим историјским чињеницама које су претходиле оснивању НДХ и Концентрационог логора Јасеновац и посљедицама најстравичнијег логора из периода Другог свјетског рата учи на извору ових информација из Јавне уста[...]
Саборник.rs, 25.10.2021, Ранко Гојковић: Хероизам се не може вечно скривати
Поштовани читаоци, премијера филма „Бранили су небо Отаџбине“ представљала је прворазредни догађај у нашем друштвеном и културном животу, који несумњиво заслужује много већу медијску пажњу од оне која је том догађају додељена…
У оквиру обележавања Дана ослобођења Београда, у Дому синдиката у Београду, премијерно је приказан дугометражни документарни филм Бранили су небо отаџбине, по сценарију професора Др Будимира Поточана, у режији Драгана Елчића.
Није то био прворазредни догађај за тај дан, нити за октобар месец текуће године, то је прворазредни догађај за целу 2021. годину! Разлог ово[...]
