За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке
ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата. Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског („латинског“) национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр.…
Глас Српске, 4. 11. 2023, Узнемирујуће сцене: Ратне заставе, униформе и повици „Алаху екбер“ [ФБ]
БОСАНСКА КРУПА, КОТОР ВАРОШ – У Босанској Крупи јутрос је обиљежена битка “Мостобран 94” уз повике „Текбир – Алаху екбер!“, а бошњачка удружења проистекла из претходног рата организовала су јуче „марш мира“ у мјесту Вечићи у општини Котор Варош током којег су продефиловали у маскирним униформама уз ратна обиљежја. Снимци…
Глас Српске, 3. 11. 2023, Србин осуђен на 15 дана затвора због крајишких пјесама
Хрватске власти ухапсиле су Србина Велибора Трипковића (32) због садржаја објављених на његовој приватној „Фејсбук“ страници, међу којима и српских крајишких пјесама, и по хитном поступку га осудиле на 15 дана затвора, изјавио је директор Информационо-документационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Трипковић, који има држављанство и Србије и Хрватске, а живи…
РТРС, Срна, 3. 11. 2023, Исписани усташки симболи на таблама у српским повратничким селима
Усташки симболи исписани су на саобраћајној табли у српским повратничким селима у Ливањском пољу, што је изазвало узнемирење малобројних мјештана. Мјештани српских села у Ливањском пољу јутрос су потврдили да су симболи исписани на табли на којима су означена српска села Богдаше, Врбица, Радановци и Бојмунте. Графити су узнемирили мјештане…
Политика, 21. 10. 2023, Каранско јеванђеље
Недавно, с уживањем, „Политикином Магазину” прочитао сам репортажу о манастиру Никољу у Овчару. У тексту се помиње и Никољско јеванђеље, али недовољно описано, јер није довољно публиковано. А ово јеванђеље заслужује да се о њему више зна. Кад је Вук Караџић 1820. године посетио Никоље, ту је запазио прекрасно јеванђеље,…
Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.
Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта. За свега мјесец и по дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Крвава партизанска жетва: Четири колубарска села пре осам деценија била завијена у црно због акције паљења жита
Колубарска села Дудовица, Чибутковица, Барзиловица и Жупањац била су, пре осам деценија, за време Другог светског рата, завијена у црно. У акцији паљења жита, 4. августа 1944. године, партизани су убили 15 младих људи распоређених да чувају вршалицу и летину. О овој трагедији, генерацијама се преносило шапатом, све је полако падало у заборав...
Ово каже новинар и публициста Драгиша Божић из Мораваца код Љига, који је стравични догађај описао у својој књизи “Црвени метак”. То штиво је потресни зборник недаћа које је народ трпео током страховладе нове комунистичке власти у Југославији после Д[...]
СРНА, 25.5.2018, Горажде: Пронађени посмртни остаци породице Вукашиновић
САРАЈЕВО, 25. МАЈА /СРНА/ - Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је да су у мјесту Горња Буквица у општини Горажде пронађени посмртни остаци Милоша, Јованке и Грозде Вукашиновић које су са још пет чланова породице на данашњи дан 1992. године на кућном прагу убили припадници такозване Армије БиХ.
Перишић је рекао да је ексхумацији вршена 22. и 23 маја.
"С обзиром на локацију гдје су посмртни остаци пронађени, огромна је вјероватноћа да је ријеч о Милошу, Јованки и Грозди Вукашиновић који су нестали након напада такозване Армије БиХ", рекао је Пери[...]
СРНА, 2. 3. 2024, Служен парастос за погинуле Србе из сарајевских општина и обиљежено 28 година од егзодуса
На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и одата почаст погинулим српским борцима чији су посмртни остаци, након потписивања Дејтонског мировног споразума, у егзодусу Срба из сарајевских општина прије 28 година пренесени и сахрањени на овом гробљу.
Овим парастосом за 187 погинулих бораца са сарајевског ратишта сахрањених у Братунцу обиљежено је и сјећање на 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, односно српског напуштања вјековних огњишта у сарајевским општинама, које су у рату одбранили, али су мировним споразумом предате Федерацији БиХ.
Предсједник Удружења "Са[...]
Глас Српске, 27. 10. 2024. Драган Мијовић: Вишеград 1914 - Јунаци који не смију пасти у заборав
Био је један од оних врућих љетних дана кад у Вишеграду ваздух трепери од вреле јаре, а негдје се притаји увијек присутни вјетрић што хлади дринске обале. Тада би сваки живи створ тражио расхлађење или какав заклон од звијезде што пече са високог свијетлог неба. У ово вријеме би раније на Дрини и Рзаву било мноштво купача, но сада ту не бјеше никог, чак ни увијек присутних Циганчића. Почео је рат...
Он се августа те 1914. убрзано примицао из правца Добруна, са хуком борби и потмулом грмљавином топова. У граду је владала велика нервоза док је многа војска у плавим аустро-мађарским униформама ж[...]
Политика, 10. 6. 2022, Допринос Рађевине Великом рату и балканским ратовима
Принц Александар Карађорђевић, командант Прве армије, у Кумановску битку је прво увео рађевску јединицу. Иако је била ефикасна, скоро сви њени борци су изгинули. Ценећи заслуге ове јединице, принц је њене војнике постављао за начелнике и председнике општина, па је тако Васо Алексић именован за начелника Приштинског округа, Бојо Николић, сељак из Богоштице, постао је председник Општине Липљан, Панта Пановић постављан је за председника Општине Приштина, Данило Васо Јовичић за председника Општине Телевачке, и тако редом.
У великом рату сва Рађевина је била фронт у бици на Дрини, о чему је писа[...]
