За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 25. 11. 2024, Државност без државе
Историчарима заиста више није лако да се снађу у мору контрадикторних порука које долазе из политичког Сарајева, а та псеудоисторија и неистине могу бити веома штетне, поручио је за Глас Српске историчар Милош Ковић, сумирајући данашњи дан који је и ове године у бошњачким дијеловима ФБиХ прослављен као „дан државности“.…
Глас Српске, Данас, РТС, ИН4С, Танјуг, 25. 11. 2024, Од Високих Дечана до Љевишке: Приказ српске баштине у УНЕСКО-у
У седишту УНЕСКО-а у Паризу данас је отворена изложба посвећена српским културним добрима која су уписана на Листу светске баштине у опасности – манастирима Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, као и цркви Богородице Љевишке у Призрену. Изложбу је отворио патријарх српски Порфирије, у присуству министра културе Николе Селаковића, а…
РТРС, Срна, 25. 11. 2024, Нови Град, Равнице: Молитвено се сјећати невино страдалих [Мапа]
На мјесном гробљу у Равницама код Новог Града данас су положени вијенци и прислужене свијеће код спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је рекао да се овај…
Фонд стратешке културе, 9. 2. 2015, Витали ЖУЧНИ: Извештаји. Део 1. Др. Арчибалд Рајс [из Архиве]
Последње деценије XIX века британскe колонијалнe трупе трпеле су честе поразе у Пешевару од ратоборних и поноситих Паштуна, који нису желели бити њихово колонијално робље. Смишљајући како да се промени однос и постигну жељени „успеси“, досетио се неко од надмених колонијалних господара да се примени ловачка тактика. Тада, на потконтиненту… БН ТВ, Срна, 24. 11. 2024, Лопаре: Служен парастос за жртве усташког терора
За 104 мјештана села Миросавци које су усташе мучки убиле 26. новембра 1941. године данас је служен парастос селу Пукиш код Лопара. Парастос је служен и за погинуле мјештане Пукиша у Другом свјетском рату, као и погинуле борце у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Протојереј–ставрофор Славко Максимовић рекао је да се, сваки…
Kosovo Online, 23. 11. 2024, У Северној Митровици обележено 80 година од ослобођења града: Идеал слободе темељ развоја друштва
Полагањем венаца поред споменика страдалим борцима у Народноослободилачком рату 1941-1945. на Партизанском брду изнад Северне Митровице данас је обележено 80 година од ослобођења града. У присуству грађана венце су положили председник Привременог органа општине Косовска Митровица Иван Запорожац, председник Српске листе Златан Елек, председник Косовско-митровачког округа Вучина Јанковић и председница…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века.
После 107 година од погибије на Кајмакчалану, у мермеру или бронзи на "вечну стражу" завичаја вратиће јунака, који је проживео младост с пушком у руци, од 35 година колико је поживео, 12 је ратовао, а груди му красиле три Карађорђеве звезде с мачевима.
- Личним прилозима пош[...]
![РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22020-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]
Његово преосвештенство епископ марчански Сава, викар митрополита бањалучког Јефрема, данас је у Поткозарју код Бањалуке освештао споменик подигнут за 624 српска цивила са тог подручја које су усташе побиле 5. и 12. фебруара 1942. године, међу којима је било и 208 дјеце.
Освештењу је претходила литургија у мјесном храму, а организатор је било Удружење грађана "Козара" из Бањалуке, чији је предсједник Зоран Милаковић, један од потомака породице која је била међу најстрадалнијим у том покољу, рекао да је изградња споменика почела 2017. године личним средствима покојног народног посланика Недељ[...]
Вечерње новости, 29. 9.2024, НИЈЕ БИЛО ГРЕШКЕ У ’НИШКОЈ ГРЕШЦИ‘: Историчар Александар Динчић уочи 80 година од америчког напада на совјетске и југословенске снаге
ДА ли је историја бесконачно понаваљање или је вештачко "римовање", са циљем да се промене исходи из прошлости - једно је од питања на које у новој књизи "одговара" Александар Динчић, историчар из Ниша. "Нишка грешка" један од најмистериознијих догађаја у Другом светском рату, сукоб америчких и руских снага над овим градом 7. новембра 1944.
Претходно дело "Нишки инцидент" из 2017, у коауторству са историчарком Бојаном Симовић, лансирала је тада младог кустоса Музеја у Нишу у орбиту струке. Он у новом раду наставља да доказује да никакве случајности у поступцима Американаца није било 1944. на [...]
![Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17015-350x200-no.jpg)
Погледи, 16. 3. 2013, Милосав Самарџић: Крагујевачка трагедија 1941. године [из Архиве] Видео
Шта се дешавало уочи стрељања у Шумарицама 21. октобра 1941, колико грађана је стрељано и каква је улога четника, комуниста и љотићеваца...
Атар села Баре, на путу Крагујевац – Горњи Милановац, 14. октобар 1941. Четници и партизани очекују немачку моторизовану колону из правца Крагујевца. Међутим, када је мајор Миодраг Палошевић, командант Шумадијских четничких одреда, ракетом дао знак за напад, партизани су се повукли према Топоници. Командант једног партизанског одреда Александар Бељаковић не могавши да поднесе издају, одмах је са својом јединицом прешао у четнике. У биткама против Немаца н[...]
ИН4С, 19. 7. 2022, Убијено 312 Срба: У Приједору обиљежен Дан сјећања на жртве НДХ
Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Српске Милан Торбица раније је рекао да је НДХ била једина држава у целом свијету која је организовала концентрационе логоре за децу у Јасеновцу, Јастребарском и Сиску, и да је само на стратиштима логора Јасеновац уморено 19.432 дјеце
У засеоку Мацуре у Горњем Јеловцу код Приједора је обележен Дан сјећања на децу коју су убиле усташе у Независној Држави Хрватској (НДХ).
Служен је парастос за 312 Срба које су усташе убиле у јулу 1942. године, а међу којима је било 75 дјеце.
Програм обиљежавања почео је у 17.00 служењем парастоса за убије[...]
