За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, Хан Инфо, 31. 10. 2023, Сећање на стрељане Србe из Тетова [Мапа]
На гробљу у Прекодолцу данас је обележено 80 година од страдања Тетовских мученика, виђенијих Срба који су побијени у Владичином Хану за време Другог светског рата. У новембру 1943. године, након повлачења из Македоније, бугарска окупациона војска ушла је у Тетово и ухапсила десет најугледнијих грађана српске националности. Након хапшења,…
SERBIA and WORLD, 30. 10. 2023, Када мртва уста проговоре – Промоција књиге Владимира Умељића [Видео]
На Сајму књига у Београду, у препуној сали „Иво Андрић“ представљена је књига Владимира Умељића „Кад мртва уста проговоре“, у издању новосадског „Прометеја” из Новог Сада. – О делу су говорили професор др Мило Ломпар и др Радован Калабић историограф и публициста, као и оснивач Прометеја и уредник издања Зоран…
РТ Балкан, 30. 10. 2023, Француска укида српску културну баштину на Космету: Ново Брдо, деспот Стефан и Фадиљ Хоџа [Twitter, FB]
Амбасадор Француске или је превидео историјске чињенице или делује у складу с косовским званичницима Амбасадор Француске у Приштини Оливије Геро огласио се на друштвеној мрежи Икс снимком који приказује „откриће косовског богатог историјског наслеђа у Новом Брду, коме су све заједнице допринеле“, придружујући се на тај начин тенденцијама лажне државе…
Media centar, СРНА, 26. 10. 2023, Јасеновац – лицитирање бројем убијених, округли сто [Видео]
Округли сто Друштва српских домаћина и Евроазијског безбедносног Форума проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума: Отварање округлог стола пуковник проф. др Милоје Пршић, историчар: Концентрациони логор Јасеновац – планирани геноцид над Србима. Искуства о раду Војног архива проф. др Слободан Рељић, политиколог: Државно-црквена пијаца „светих Српских Новомученика Јасеновачких“…
РТС, 28. 10. 2023, Црква у Ширђу надомак Скадра, светиња на коју смо заборавили
Много пута сам од председника Удружења српско-црногорске мањине „Морача Розафа“ из Скадра Павла Јакоја Брајовића слушала о манастиру Св. Сергија и Вакха који се налази на обали реке Бојане надомак града, у којем се чувају четири српске круне. Његов вапај да се та светиња сачува и обнови уистину сам разумела…
РТРС, Срна, 28. 10. 2023, Тридесет двије године од етничког чишћења Срба из Пожешке котлине
Сутра се навршавају 32 године од етничког чишћења Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватској, од којих су 23 потпуно уништена, на основу писане наредбе државног органа, првој и јединој те врсте у Европи након Другог свјетског рата, за шта нико није процесуиран ни пред међународним, ни пред домаћим…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 19. 3. 2024, 25 година од НАТО бомбардовања: Конференција „Од агресије до новог праведног поретка“ у Дому војске
Обележавање НАТО агресије 1999. године на нашу земљу је управо прилика да се поново сетимо свих њихових злочина и злодела и подсетимо јавност, посебно омладину, на страхоте и штету коју је агресија изазвала, као и последице од којих многе још нису саниране, оцењује некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић
Београдски форум за свет равноправних и ове, као и претходних година, обележава 24. март, дан када је 1999. године отпочела нелегална и злочиначка агресија НАТО пакта на Савезну Републику Југославију (СРЈ) и одаје пошту погинулим браниоцима отаџбине и цивилима.
Годишњица бом[...]
Вечерње новости, 23. 10. 2023, Хрвати рушили екавицу: Лингвисти тврде да је развргавање Новосадског договора о заједничком језику био увод у распад СФРЈ
ЋИРИЛИЦА је прва жртва развргавања Новосадског договора о српскохрватском књижевном језику. Овим документом 1954. године утврђено је да је књижевни језик Срба, Хрвата и Црногораца јединствен, а тај документ је касније на иницијативу хрватских лингвиста развргнут. Ми смо насукани и преварени од друге стране. Изгубили смо много времена радећи туђе послове, а под тим се подразумева рад на стварању онога што се данас зове хрватски језик. Ми смо пристали да и језик дубровачких писаца и дубровачких докумената назовемо српскохрватски, иако је он искључиво српски.
Ово нам је рекао професор Филозофс[...]
Срна, 1. 11. 2023, На данашњи дан: Српска Прва армија ушла у Београд 1918.
Српска Прва армија под командом војводе Петра Бојовића ослободила је Београд 1. новембра 1918. године, прешавши 500 километара за само 45 дана у силовитом напредовању послије пробоја Солунског фронта.
За свега мјесец и по дана од пробоја Солунског фронта, који се догодио у ноћи између 14. и 15. септембра, српска војска је ослободила цијелу тадашњу Србију и продрла чак 600 километара у дубину окупиране територије.
То је у стратегији ратовања до тада био незабиљежен случај.
Командант савезничке војске маршал Луј Франше д`Епере, плашећи се већих губитака, послао је чувено наређење да срп[...]
Политика, 28. 2. 2024, Слобода као света дужност – Помен устаницима на Бранковачком вису
Kрајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем окупило се око 700 устаника који су пошли у борбу против турских завојевача
Бранковина - По традицији, Месна заједница Бранковина организовала је на Бранковачком вису код Ваљева помен и полагање венаца на споменик устаницима који су пре 220 година, крајем фебруара 1804, предвођени протом Матејом и Јаковом Ненадовићем пошли у борбу против турских завојевача и угњетавача српског народа. На месту где се окупило 700 устаника спремних за битку против турског зулума створена је прва оружана војна формација српског народа на ови[...]
Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) - Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У самом Козарцу скоро да и није било припадника ниједног другог народа осим муслимана.
Током Илинданског покоља 1941. године, а према документима НДХ и њемачке војске, на подручју овог среза ликвидирано је око 1.500 Срба. Усташе из Козарца убиле су неколико стотина Срба и њихова [...]
