За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 28. 10. 2023, Др Будимир Алексић: ЗАТИРАЊЕ ЈЕЗИКА НАЈСУРОВИЈЕ НАСИЉЕ НАД ЉУДИМА: Сведочанства о именовању говора у прошлости Боке Которске
ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа. То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари – и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати… РТ Балкан, Косово онлајн, 27. 10. 2023, Ракочевић: Српске споменике на КиМ може да штити само наш народ, косовско наслеђе не постоји
Књижевник и новинар Живојин Ракочевић истиче да српско наслеђе на Косову, од оног тренутка „када је први камен отесан“, штити Српска православна црква и да су у питању векови бриге, рада, љубави, молитве, уметности, културе и духа Нико не може да штити српско културно наслеђе на Косову осим онога чије…
Novi Standard.rs, 20. 10. 2023, Upozoravajuće – Kristina Maranci: Albanizacija drevnih jermenskih manastira u Arcahu (Nagorno Karabahu) Video
Manastiri iz 13. veka, Dadivank i Gandzasar, veličanstveni primeri srednjovekovne jermenske arhitekture – već su preimenovani u „drevne kavkaske albanske hramove” U septembru 2023. godine došlo je do burnog i traumatičnog odlaska preko 100.000 Jermena iz Nagorno-Karabaha (Arcaha). Ovaj masovni egzodus starosedelačkog naroda iz njihove domovine usledio je posle devet…
Политика, РТС, РТРС, 26. 10. 2023, Посмртни остаци са православног гробља на сметлишту у Косовској Митровици
Земља са посмртним остацима преораног старог православног гробља у Косовској Митровици изручена је на сметлиште у близини главне аутобуске станице. -– Требало би хитно вратити земљу са остацима покојника на гробље, а потом физички обезбедити парцелу. Реч је о гробљу које је старо најмање 300 година, па очекујем да стручне…
Политика, 26. 10. 2023, Пећ: Опљачкана црква у Осојану
Четири маскиране особе опљачкале су цркву Светог Архангела Гаврила у Осојану у општини Пећ и том приликом однели бакарне олуке и мању количину бакарног новца. Парох цркве, отац Далибор Којић рекао је да се пљачка догодила око два сата после поноћи, да су маскирани лопови дошли у порту цркве, са…
РТРС, Срна, 26. 10, 2023, Прошло 30 година од злочина над Србима на Казанима
Прошло је 30 година од свирепих злочина над сарајевским Србима које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у јаму на Казанима на обронцима Требевића изнад Сарајева. Званично је из неприступачне јаме извучено 29 лешева, а сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили посипани…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 27.9.2020, Служен парастос за Србе убијене пре 28 година у Желећи
ЖЕЛЕЋА – У месту Желећа код Жепча у Федерацији БиХ, данас је служен парастос за 13 српских мештана које су на данашњи дан 1992. године убили припадници Хрватског већа одбране, извештава РТРС.
Председник Удружења ветерани Републике Српске Душко Вукотић рекао је Срни да је ХВО напао Желећу на Крстовдан, да су тада страдали мештани, а да се и данас трага за посмртним остацима тројице, преноси Танјуг.
Вукотић је нагласио да за овај злочин још нико није одговарао.
Помен је служио парох жепачко-завидовићки Зоран Живковић.
У присуству педесетак мештана Желеће прихваћен је предлог да се ов[...]
![РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20271-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, РТС, 8. 5. 2024, Државна делегација први пут у логору Нежидер у Аустрији: Место страдања српских интелектуалаца [Мапа]
Кроз логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, међу којима су били и Сима Пандуровић, Милутин Миланковић, Јелисавета Начић
Државна делегација и Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије први пут су обишли логор Нежидер у Аустрији, положили венце и поклонили се сенима страдалих међу којима је највише Срба.
Овај аустроугарски логор за интерниране цивиле током Првог светског рата био је један од највећих те врсте. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне, временом је дограђиван, тако да се у њега могло сместити око 15.000 интернирац[...]
![Спутњик, 13. 3. 2024, Филм о две деценије Погрома - сведочанство о линчу српског народа на Косову и Метохији [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19390-350x200-no.jpg)
Спутњик, 13. 3. 2024, Филм о две деценије Погрома - сведочанство о линчу српског народа на Косову и Метохији [Видео]
Потресна и нестварно сурова сведочанства о линчу српског народа на Косову и Метохији 17. марта 2004. године повезана су у хронологију злочина који чине филм „Досије Косово – Погром“. Разуларена албанска руља, паљење цркви, школа, болница, кућа, станова, живота представљени су у четвртом филму серијала „Досије – Косово“ ауторке Слађане Зарић.
Оновремена сведочења косовских Срба, изјаве претучених стараца и линчованих жена прожете су архивским снимцима албанског дивљања које је довело до тога да се у једном једином дану етнички очисти 6 градова и 9 села. Циљ ауторке филма био је да отргне од [...]
СРНА, 29.9.2021, Пуне три деценије од некажњеног злочина у бјеловарској касарни
Данас се навршило 30 година од некажњеног злочина хрватских снага над припадницима ЈНА у гарнизону Бјеловар, саопштено је данас из Информационо-документационог центра "Веритас".
Како подсјећа "Веритас", припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ су ујутро 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.
На измаку дана, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјеш[...]
![Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20219-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]
Недеља, 15. септембар 1918. У 5:30 сати отпочео је пробој Солунског фронта. Илија Илић био је добровољац и као припадник 21. пешадијског пука учествовао у борбама на Солунском фронту, као и наредним војним операцијама до краја Светског рата.
Сага о њему почела је много раније, када је покушао да из Румуније, где је као печалбар радио да заради кору хлеба и прехрани породицу, пређе у Србију и пријави се у српску војску као добровољац. Након одбијања румунских власти да му издају неопходну дозволу, почињу његова путешествија. Прешао је пола света путујући да би, на крају, стигао до Солуна и при[...]
