За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 26. 10. 2023, Метохија забрањена ријеч у Специјалном суду у Хагу
Специјални суд за злочине такозване ОВК са сједиштем у Хагу укинуо је на основу пријаве Албанца званичан назив јужне српске покрајине, а ријеч Метохија постала је забрањена, пишу београдске „Вечерње новости“. Овај случај догодио се када се Албанац Сефер Гоџули увриједио, јер је један од двојице службеника Тужилаштва, читајући документ,…
РТ Балкан, Агенције, 26. 10. 2023, Пијани Хрват претио на београдском аеродрому: „Клао бих Српчиће“
Т. Х. Д. (21) је ухапшен по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду и одређено му је задржавање до 48 сати На аеродрому „Никола Тесла“ у Београду полиција је јутрос ухапсила држављанина Хрватске Т. Х. Д. (21) јер је у видно алкохолисаном стању правио хаос на аеродрому и вређао Србе,…
Политика, 24.10.2023, Саво Штрбац: О труну и балвану
“Наставно на откривање споменика вођи четничког покрета Драгољубу Дражи Михаиловићу у Београду, Министарство вањских и европских послова истиче како су такви поступци апсолутно неприхватљиви, забрињавајући те у потпуној супротности с оним што Србија декларативно наводи као свој стратешки циљ, а то је чланство у ЕУ. Нажалост, овај догађај само је…
Глас Српске, 25. 10. 2023, Милоје Пршић, историчар, о жртвама у Јасеновцу: Гдје нестадоше Срби из Хрватске
Духови мрачне прошлости поново излазе на видјело, а што онда прате и све отворенији покушаји историјског ревизионизма. Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар Милоје Пршић, један од учесника научног скупа под именом “Јасеновац – лицитирање бројем убијених”, а који би требало да буде одржан сутра у Београду, у…
РТС, РТ Балкан, Kosovo Online, 24. 10. 2023, Пробијен макадамски пут преко православног гробља у северном делу Косовске Митровице [Twitter]
Земљани пут направљен је преко старог српског православног гробља у северном делу Косовске Митровице, у непосредној близини цркве Светог Димитрија, пренели су РТС-у свештеници у том делу града. Фотографије разрушеног српског гробља објавила је Епархија рашко-призренска, на којима се види да је пут прешао преко костију сахрањених људи. Свештеници су…
Вечерње новости, 23. 10. 2023, Хрвати рушили екавицу: Лингвисти тврде да је развргавање Новосадског договора о заједничком језику био увод у распад СФРЈ
ЋИРИЛИЦА је прва жртва развргавања Новосадског договора о српскохрватском књижевном језику. Овим документом 1954. године утврђено је да је књижевни језик Срба, Хрвата и Црногораца јединствен, а тај документ је касније на иницијативу хрватских лингвиста развргнут. Ми смо насукани и преварени од друге стране. Изгубили смо много времена радећи туђе…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 27. 5. 2024, Приштина спрема завршни удар на Србе на КиМ – на њихове светиње
Није искључено да Приштина иза кулиса већ обавља неку врсту тихе „примопредаје“ српских светиња на Косову и Метохији Ватикану, иако то Ватикан не би никад јавно признао. То се вероватно дешава путем обнова неких старих српских цркава, у местима на КиМ где више нема ни Срба ни српских гробова, али има темеља српских цркава.
Ово је мишљење историчара са Косова и Метохије Луке Јовановића на вест која се појавила у медијима да је на Косову и Метохији на делу покушај отимања манастира и цркава СПЦ и културно-историјске баштине Срба на КиМ са циљем да се они доделе католичкој цркви.
Старе [...]
Глас Српске, 15. 2. 2024, ’Гаравице‘ изазвале огромну пажњу, због истине о којој се ћутало
Документарни филм “Гаравице”, који говори о усташким злочинима над српским народом у Бихаћу и околним крајевима, напунио је сале широм Српске и подсјетио да истина о којој се дуго ћутало никада не смије бити заборављена.
Пројекат на којем је оснивач и предсједник фондације “Заборављени коријени” Драган Радовић радио скоро три године обишао је готово све крајеве Српске, а ускоро ће и публика у Србији имати прилику да чује исповијести преживјелих о злочину.
Радовић наглашава за Глас Српске да су импресије публике најбољи доказ да је овај документарни филм пун погодак, те да је било важно и[...]
Глас Српске, СРНА, 6. 2. 2024, Миловановић: Стално подсјећати да је само из Возуће у Јасеновац депортовано 400 Срба
У времену бескрупулозног ревизионизма и отворених намјера да српске жртве Јасеновца буду умањене важно је документовати и огласити сваки злочин, те истаћи да је само из Возуће, која је од тог НДХ стратишта удаљена на стотине километара, у фебруару 1942. године депортовано и тамо погубљено око 400 Срба, мушкараца, рекао је Срни професор Анатолиј Миловановић.
Миловановић је рекао да је то имало далекосажне посљедице и да су многа српска огњишта затрта. "Одведени су 4. фебруара, усред зиме, у отежаним логистичким условима. Можемо да замислимо колико је Срба одведено у мјестима која су била бли[...]
Вести онлајн, 14. 11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Удај се за ме па нећеш у јаму…“
– Тада је и ћорави видио шта се спрема – наставља своју исповест Цвита Бошковић.
– Сутрадан по зори сам зато упутила јетрву Госпаву, децу Даницу, Убавку и Риста и деверичну Душанку да гоне овце у планину, а онда да преко Динаре биже у Далмацију, у Бителић, у мој род, али ме они нису послушали, вратили се кад су чули да усташе зло раде и у Далмацији.
– Послала послије за нама и сестру ми Милку – казивала ми је 1990. године Цвитина ћерка Даница, која је после рата свила топло породично гнездо са Марком Лалићем у Аранђеловцу – али је ми вратисмо, да не остаје мајка сама са несритном Станом. То [...]
Политика, 6. 5. 2024, У Витомирици код Пећи – да се буде близу светиње
Момирка Вукмировић, учитељица у пензији, наставила је мисију суграђанина Милорада Ђоковића, који је сада у специјалном затвору код Подујева. Њих двоје су симболи места
„Ја знам причу о свим овим породицама, о многим људима”, говори Момирка Вукмировић у Витомирици код Пећи. Прича с таквом увереношћу и сигурношћу као да су сви ту, као да се несреће, сеобе, продаја имовине и фатално нарушавање етничке структуре нису догодили. Било је, и још има, повратника и оних који су остали по стратиштима бивше Југославије, али само на Косову и Метохији један човек може да постане замена за један изгубљени[...]
