За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 16. 10. 2023, И 32 године послије убиства 125 Срба у Госпићу пронађени остаци свега 57
Иако се навршавају 32 године од убиства најмање 125 српских цивила у Госпићу, до сада су сахрањени посмртни остаци тек 57 жртава, а породице додатно брине што се ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака осталих, саопштено је из Документационо информационог центра „Веритас“. Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава сазнање…
Меморијал, Погледи, 24. 5. 2022, Поновна интернет премијера филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа [Филм] – Обновљено 15. 10. 2023.
После повлачења филма „Мисија Халијард“ у продукцији Погледа (69 мин), са канала „Погледи“ на Youtube продуцент је обновио издање 15. октобра 2023. године. Ово је верзија филма која траје 109.53 минута. Због тога филм поново објављујемо. Документарни филм „Мисија Халијард“, у продукцији Погледа, премијерно је објављен 24. маја 2022. на…
Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 – и 2.255… стрељаних талаца [Мапа]
На данашњи дан, 14. октобра 1941. године окупационе снаге немачког Вермахта су у Краљеву узеле прве таоце и следећих дана стрељале до сада познатих 2.255 талаца – цивила, мушкараца, стараца, али и жена и деце. Краљево је још једно велико стратиште Срба и групе Словенаца (избеглица из Марибора) у одмазди…
РТ Балкан, 15. 10. 2023, Исповест директора избегличког центра крај Ужица: Много је то несреће за под једну капу
Љубиша Ковачевић је био управник избегличког центра кроз који је за десетак година, несрећних 90-их, прошло 30.000 људи, од тада многи су умрли, а много њих се расуло широм света Љубиши Ковачевићу данас би најлакше било кад би све некако могло да се заборави, да нестану из сећања и оне…
Политика, 14. 10. 2023, Једина српска душа у Горњем Селу
„ПОЛИТИКА” У СИРИНИЋКОЈ ЖУПИ КОД ПРИЗРЕНА Некада је овде живело око 300 Срба, које су албански екстремисти протерали Горње Село, Сиринићка жупа – „Падне ли ноћ преко ножева/jедан фењер иде/да ме нађе изгубљеног”. Ношени стиховима којима је предосетио смрт, а посветио их мајци, идемо ка Горњем Селу у призренској општини,…
ИН4С, 14. 10. 2023, На данашњи дан: Крвави злочин у Драгинцу и Поцерини [Мапа]
На данашњи дан 1941, пре 82 године, извршен је највећи масакр над цивилима нашег краја – крвави злочин у Драгинцу. На десној обали реке Јадар, двадесетак километара од Лознице, налази се село Драгинац. Деценијама од свог настанка, Драгинац, није ничим скретао пажњу на себе. Међутим, оно што се збило половином…
Не заборављамо – Памтимо
DIC Veritas, 21.9.2020, Savo Štrbac: Zločin na Koranskom mostu
Od svih krivičnih djela koje poznaje savremeno društvo, jedino krivična djela ratnih zločina ne zastarjevaju.
Postupci za ratne zločine u pravilu, kako pred domaćim tako i pred međunarodnim sudovima, dugo i traju. Rekorder po trajanju jednog takvog krivičnog postupka, koliko je meni poznato, je onaj za zločin na Koranskom mostu, koji je trajao pune 23 godine, dok su postupci za naknadu štete proistekli iz tog krivičnog postupka još u toku.
O kakvom zločinu je riječ?
Dana 21. septembra 1991. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde RH, ispred mosta na [...]
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.
Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братун[...]
СРНА, 27.9.2016, Откривена спомен-плоча са именима 111 страдалих српских цивила
ТРНОВО, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци.
Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани.
Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најста[...]
![СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15587-350x200-no.jpg)
СРНА, 1. 8. 2023, Обиљежен дан ексхумације 108 Срба из масовне горбнице Камен [Мапа]
ГЛАМОЧ, 1. АВГУСТА /СРНА/ - У мјесту Камен код Гламоча данас је служен помен поводом Дана сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице "Камен".
Прије тога у цркви Свете Тројице у Гламочу служен је парастос за 96 погинулих бораца из општине Гламоч који су животе дали за стварање Републике Српске.
Након парастоса у порти цркве служен је помен код спомен-обиљежја за погинуле борце, те положени вијенци и цвијеће.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих борац[...]
