За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 14. 10. 2023, Срби католици на власти у Дубровнику у 19. веку
Поводом протеста Хрватске због излагања истакнутих личности дубровачке прошлости на билбордима са потписом портала ИН4С у Црној Гори, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, Саша Недељковић, написао је текст образложења везан за овај догађај. Прочитајте у наставку… У Дубровнику Срби католици настојали су наставити деловати заједно са…
ИН4С, 13. 10. 2023, Епархија рашко-призренска: СПЦ има право на заштиту својих објеката, тврдње Приштине неосноване
Епархија рашко-призренска саопштила је данас да су тврдње Приштине да СПЦ неовлашћено врши радове на обнови штете настале у манастиру Бањска приликом недавних трагичних дешавања, неосноване и да СПЦ има право заштите својих објеката и да је отворена за дијалог. Саопштење преносимо у целости: Министар културе Косова г. Хајрула…
Вечерње новости, 13. 10. 2023, ОДБРАНОМ СТЕПИНЦА ПОНОВО УБИЈАЈУ СРБЕ: Српски научници критикују покушаје хрватских историчара да умање кривицу надбискупа
ГРЕСИ Алојзија Степинца су такви и толики да се он не може рехабилитовати, јер би то био нови злочин према онима чији су животи угашени на најсвирепији начин у геноцидној НДХ свесрдно подржаваној од Римокатоличка цркве и надбискупа Степинца. Овако академик Љубодраг Димић коментарише наводе хрватског историчара Хрвоја Класића који…
Епархија далматинска, 13.10.2023, Гробови из православног гробља у Далмацији
Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу…
Вечерње новости, 13. 10. 2023, СТРАДАЊЕ КРАЉЕВЧАНА САДА И НА ЕНГЛЕСКОМ: Објављена научна монографија о стрељањима 1941. Силвије Крејаковић [Преузимање]
ПРВА научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату која је у потпуности преведена на страни језик управо је објављена у издању Музеја жртава геноцида. У питању је научно дело историчарке и музејске саветнице Силвије Крејаковић под насловом „Identities of the Victims Executed in Kraljevo in October 1941″.…
Глас Српске, 13. 10. 2023, Ово су поруке на застави испред зграде Фудбалског савеза БиХ
Навијачи Фудбаске репрезентације БиХ из бошњачког миљеа обрушли су се на забрану уношења ратне бошњачке заставе са љиљанима на меч са Португалијом у Зеници наредне седмице. „Дозвољено је уношење застава и других навијачких материјала искључиво са државним обиљежјима БиХ и Португалије“, навели су из Фудбалског савеза БиХ. Бошњачки навијачи су,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 10. 10. 2024, Сјећање казна за злочин у Пребиловцима
Да би памћење и култура сјећања били истинска казна од које се никакав злочин не може сакрити, свјетлост дана угледао је зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”, који на 502 странице доноси значајне податке о страдалничком селу у Херцеговини, историји, култури и Пребиловчанима који, ма гдје се налазили, ријечју, фотографијама и срцем подижу завичај из пепела.
Говорећи о овом, надасве јединственом дјелу, рецензент Сена Михаиловић Милошевић из Института за српску културу Приштина/Лепосавић рекла је за “Глас” да је сваки појединачни прилог у зборнику покушај намиривања дуга [...]
ИН4С, 7. 11. 2024, Два писма српског војника из ропства
Писма Ђорђа Вукосављевића, српског војника 12. пешадијског пука, родом из Крагујевца.
Вукосављевића је Немачка заробила у јесен 1915. и робовао је на северу, на холандско-немачкој граници. Умро је у Холандији чекајући на повратак у Србију, крајем 1918. године.
Прво писмо 25. октобар 1917. године
„Драга Лепа,
Ево ме данас ти се из дубоких осећаја јављам да сам жив и здрав. Данас ти јављам да сам у данашњи дан изашао и далеко отишао од куће, где сам тебе са ситном децом оставио и данаске су две године прохујале како вас никако не видим. За ове две године Лепа, ја не доби хрпу већ доб[...]
Срна, 14.6.2015, Обиљежено 70 година од страдања на Лијевче пољу
СРБАЦ, 14. ЈУНА /СРНА/ - У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу.
Помен и Свету архијерејску литургију у храму Преображења Господњег у Разбоју код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, уз саслужење двадесетак свештеника Српске православне цркве из бањалучке регије и Црне Горе.
Неколико стотина грађана присуствовало је помену за припаднике бивше Југословенске војске у отаџбини, цивиле и свештена лица[...]
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра - На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима.
Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године
У срцу Шумадије, у близини Страгара, налази се питомо село Влакча у којем се 27. јуна 1884. године родио Михаило Петровић. А Михаило Петровић био је први српски пилот и прва српска ваздухоп[...]
Политика, 15. 7. 2022, Трагедија београдског градоначелника Владе Илића
У Власотинцу, где је рођен, обележена је 70. годишњица смрти Владе Илића, првог модерног градоначелника Београда.
Поводом јубилejа, Саша Станковић, професор Власотиначке гимназије „Стеван Јаковљевић”, пре неколико дана, у организацији Народне библиотеке „Десанка Максимовић”, одржао je инспиративно предавање (уз бројне филмске записе и фотографије), под називом „Трагедија породице Илић у сенци бурне историје”. Станковић је написао и монографију о Илићу, која је доживела три издања, а сам аутор добио је више признања, међу којима је и Октобарска награда Власотинца.
Влада Илић (Власотинце,[...]
